Na samom početku…
Adam je dobio prvu lekciju od Boga: Prekrši zakon i platićeš cenu toga. |
Ili, na samom početku...
Pre postanka pisanih reči (tzv. era pra-pismenosti) sve što su ljudi naučili prenošeno je usmenim putem. |
3000 godina pre Hrista Javljaju se egipatske "škole hramovi".
Sveštenici su podučavali religiju, pisanje, tadašnje nauke. |
2000 godina pre Hrista
Prve zvanične škole u Kini. |
1500 godina pre Hrista Sveštenici u Indiji podučavaju religiju, pisanje, filozofiju, nauke. |
850 godina pre Hrista
Nastaju epska dela Ilijada i Odiseja koje ima ogroman značaj u okviru edukacije iz oblasti grčke istorije i mitologije. U Grčkoj pristup učiteljima imali su, većinom, samo slobodni ljudi (nikako robovi). |
550 godina pre Hrista Konfučije, presvetli kineski učitelj i filozof. Veliki deo kineskog društva danas je zasnovan na njegovim učenjima baziranim na strukturi moralnosti. U njegovom učenju naglašen je značaj dobrote, ljubaznosti, darežljivosti, poštovanja prema starijim osobama itd. |
400 godina pre Hrista
Sofisti, lutajući učitelji u Grčkoj, podučavali su ljude kako da se raspravljaju koristeći logiku. Veliki filozof Sokrat drži predavanja na javnim trgovima svima onima koji žele da slušaju ili učestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnošenje pobede korišćenjem argumenata (suviše jednostavno po njemu) i ohrabruje ljude da misle svojom glavom. |
387, 355 godina pre Hrista
Platon i Aristotel osnivaju škole u Atini. Platonova škola nosi naziv “Akademija”. Obe škole su fokusirane na istinu. Platon piše Republiku, opisujući sopstvenu viziju savršenog društva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovištu. |
100 godina pre Hrista
Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica Rimljana, poznatih kao Ciceron i Kvintilijan, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom društvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proširiti na umetnosti i nauke. Kvintilijan kaže da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti učenika da uči. |
Na samoj prekretnicu u brojanju godina Isus podučava u Jerusalimu. |
105 godina posle Hrista
U Kini su izumeli papir. |
500-1500 godina posle Hrista
Ovaj period je u Zapadnoj kulturi poznat pod nazivom “Srednji Vek”. To je era veoma sporog napretka, ali su se ipak dešavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. "sobama za pisanje", monasi su kopirali veoma važne tekstove prepisujući ih rukom. Katolička crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove učenja tokom ovog perioda.
Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke. |
500 godina posle Hrista Nalanda, veliki budistički univerzitet u Indiji, predstavlja dom za više od 10,000 studenata. To je najveće rezidencijalno mesto za učenje uz privremeni smeštaj. Predmeti su obuhvatali i religiozna učenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu. |
999 godina posle Hrista Avicenna, Iranski vodeći mislilac u oblasti medicine, piše Zbornik medicine. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afrički i španski mislioci, imali su veliki uticaj na obrazovne ideje u Evropi. |
1000 godina posle Hrista
Arapska škola i učenje. Evropljani uče arapski sistem brojeva koji se još uvek koristi na današnjem Zapadu.
Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke. |
1100 godina posle Hrista
Sholastika, pokret koji je pomogao da se premoste razlike između čisto religioznih učenja, na jednoj strani i filozofsko-naučnog razmišljanja na drugoj. |
1150-1250
Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150. godine Pariz (Sorbona). 1209. god, Cambridge. 1249. god, Oxford. Sveti Toma Akvinski, katolički teolog, aktivno radi na konceptu sholastike u Parizu. Univerzitieti počinju da nude mogućnost sticanja diplome iz različitih oblasti i predmeta. |
1450.
Patentirana je prva mašina za štampanje. Ovo otkriće utiče na razvoj i poboljšanje pismenosti time što knjige postaju dostupnije i to širim društvenim slojevima. |
1499.
Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, počinje sa proučavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmišljaju o literaturi, a ne da je samo čitaju ili, prema potrebi, pamte određene delove. |
1500.
Period renesanse koji zahvata i čitav XVII vek, označava početak obnovljenog interesovanja za učenje. Italija se ističe kao posebno aktivna tokom dotičnog perioda. Sve više žena počinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno većini populacije bez obzira na pol. Mnogo važnih matematičkih tekstova je prevedeno na korisne jezike što je predstavljalo izuzetan podstrek daljem učenju i razvoju celokupne nauke. |
1517.
Sa početkom perioda reformacije poboljšava se i pismenost. Usled činjenice da su stekli sposobnost čitanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape. Štampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi povećanju pismenosti. Reformatori osnivaju škole gde ljudi uče osnovne predmete na maternjem jeziku. |
1592.
Počinje se sa izvođenjem Šekspirovih dela u Engleskoj. Pozorište je mesto gde filozofske ideje mogu biti naučene sa pozornice, pomažući nepismenoj publici da se razvija i razmišlja. |
1609.
Cenzura u obrazovanju. Galilej, izumevši teleskop, javno izjavljuje da je Sunce centar univerzuma i biva demantovan od strane katoličke crkve jer predstavlja opasnost za opstanak vere. Zabranjeno mu je da širi učenje zasnovano na sopstvenim pronalascima. |
1620.
Izumljeno je prvo ručno računalo što je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom. |
1659.
Komenius piše prvu slikovnicu za decu. Češki predavač putuje Severnom Evropom ohrabrujući učitelje da od učionica naprave mnogo interesantnije mesto za decu. |
1690.
Mozak predstavlja prazan, neobrađeni komad kamena. Engleski pesnik i filozof Džon Lok raspravlja o činjenici da smo rođeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do našeg razvoja i da, prema tome, obrazovanje treba započeti još u ranom detinjstvu. |
1770.
Obrazovanje je značajno za sve. Amerikanci Tomas Džeferson i Bendžamin Frenklin savetuju da je edukacija od velikog značaja za sve građane novokonstituisane nacije. |
1799.
Prva "moderna" osnovna škola. Džoan Pestaloci, švajcarski predavač, počinje da osniva škole širom Švajcarske i Nemačke. Škole su poznate po tome što koriste tzv. “ciljne lekcije”, sva čula i izražajnost kako bi pomogle deci pri učenju. |
1833.
Prvi porez za edukaciju u Britaniji dovodi do rušenja crkvenog i privatnog monopola u školstvu. |
1837.
Otvoreno prvo obdanište od strane Fridriha Francuskog kao mesto gde deca mogu da uče i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu školu. |
1852.
Prvo potpuno besplatno obrazovanje u američkoj državi Masačusets. |
Sredina XIX veka
Većina vlada u zapadnim zemljama usvaja državni plan obaveznog obrazovanja za celokupnu populaciju. |
1862.
Kralj, uz pomoć gospođe Ane Leonvens, prenosi osnovne ideje zapadnog obrazovanja deci unutar kraljevske palate na Tajlandu. |
Osamdesete godina XIX veka
"Evolucija" radikalno menja dotadašnju edukaciju. Darvinova teorija evolucije, koju je u obrazovne tokove uveo Herbert Spenser, nastavlja do današnjih dana da produbljuje jaz između svojih sledbenika i onih koji je osporavaju. |
Devedesete godine XIX veka
U Britaniji i Severnoj Americi pojavljuju se prvi dopisni kursevi, bazirani na idejama poteklim sa univerziteta u Oksfordu i Kembridžu. |
1905
Prvi standardizovani test inteligencije, ustanovljen od strane Alfreda Bineta. |
1918
Sve države koje pripadaju U.S. zahtevaju besplatno obrazovanje. |
1920.
Potencira se učenje u ranom detinjstvu. Maria Montesori, poreklom Italijanka, razvija metod koji je još uvek u upotrebi i omogućava da veoma mala deca nauče osnovne životne veštine koje obuhvataju praktična, osećajna/čulna i opšta saznanja. Njene ideje su uticale na rad u obdaništima i predškolskim ustanovama. |
1921.
Prvi zvanični američki program “Studije u inostranstvu” šalje studente univerziteta u Delavar u Francuskoj. |
1926.
Program pod imenom "Semestar na moru" predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 američka studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Jokohama, Japan. |
1951.
Televizija kao učitelj. Džek Lalan edukuje Amerikance o važnosti obaveznog svakodnevnog vežbanja. To je nastavio da radi pune 34 godine. |
1954.
Rasna integracija u okviru američkog školstva. |
1959.
Prva predavanja pod imenom tzv. "Semestar u osvit zore" koja omogućavaju odraslima nastavak edukacije iz različitih oblasti u komforu bilo koje dnevne sobe sa televizorom. |
1960.
Uređaji na bazi multi-medija osvajaju učionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom kao i kasetofoni postaju uobičajena stvar. |
1964.
Univerziteti postaju mesta protesta. Univerzitet u Kaliforniji, Berkli, predstavlja početak studentskih političkih protesta. |
1961.
Čas kuvanja na TV-u. Džulija Čajld debituje sa instrukcijama za pravljenje omleta. |
1969.
Televizijski debi čuvene emisije za decu "Ulica Sezam". Predstavlja edukativni dečiji program u nastavcima u kome lutke i glumci podučavaju decu osnovama čitanja, morala i muzike. |
1970.
Pojava elektronskih matematičkih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah među predavačima da će studenti i učenici zaboraviti da rade osnovne matematičke operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu. |
1970. Ponovo raste popularnost učenja u kući. Nekim roditeljima se ne dopada politika američke vlade koja zabranjuje religiju u učionicama, pa zato edukuju svoju decu kod kuće. Popularnost ove pojave raste sa godinama iz velikog broja razloga. |
Rane osamdesete godine XIX veka
Televizija u učionici. Činjenica da su jeftini VCR uređaji postali lako dostupni za rezultat je imala da učenje putem videa bude standardna pojava. |
1980. Popularizacija društvenih koledža i tzv. tehničkih škola. Ovo je perfektno rešenje za one ljude koji žele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete. |
Kasne osamdesete godine XIX veka
Kompjuteri dolaze u škole. U školama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali će proći još neko vreme pre nego postanu korisni za većinu studenata.
|
1989.
Studenti su utišani. Kineska vlada koristi vojne snage da prekine studentski protest za demokratiju na trgu Tiananmen. Stotine civila i studenata je poginulo u tim nemirima. |
1991.
Čarter škole. Američka država Minesota, koju su sledile i ostale države članice, donosi zakon koji dozvoljava rad školama koje ne poštuju standardna pravila. |
Kasne devedesete godine XIX veka
Internet menja sve. Razvoj Interneta omogućava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi širom sveta, putem konekcije. Sadržaj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je moguće baviti se istraživanjima na bilo koju temu pa čak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning (elektronsko učenje) putem kojih je polaznicima omogućeno da uče online. |
Upis generacije 2009/2010 je u toku. Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.
