slika

Zimski
upisni rok je

OTVOREN!

ZA ŠKOLSKU 2014/15

Steknite veštine, diplome i alate za naplative poslove na računarima. Po zvaničnom ovlašćenju svetskog univerziteta.

VIŠE

Vremeplov obrazovanja - Istorija i razvoj obrazovanja

Vraćajući se sve do samih početaka edukacije prikazali smo u našem “Vremeplovu obrazovanja” najsjajnije trenutke u istoriji učenja i obrazovanja (posebno podatke vezane direktno za obrazovanje na Zapadu):

Na samom početku…

Adam je dobio prvu lekciju od Boga: Prekrši zakon i platićeš cenu toga.

Ili, na samom početku...

Pre postanka pisanih reči (tzv. era pra-pismenosti) sve što su ljudi naučili prenošeno je usmenim putem.

3000 godina pre Hrista

Javljaju se egipatske "škole hramovi". Sveštenici su podučavali religiju, pisanje, tadašnje nauke.

2000 godina pre Hrista

Prve zvanične škole u Kini.

1500 godina pre Hrista

Sveštenici u Indiji podučavaju religiju, pisanje, filozofiju, nauke.

850 godina pre Hrista

Nastaju epska dela Ilijada i Odiseja koje ima ogroman značaj u okviru edukacije iz oblasti grčke istorije i mitologije. U Grčkoj pristup učiteljima imali su, većinom, samo slobodni ljudi (nikako robovi).

550 godina pre Hrista

Konfučije, presvetli kineski učitelj i filozof. Veliki deo kineskog društva danas je zasnovan na njegovim učenjima baziranim na strukturi moralnosti. U njegovom učenju naglašen je značaj dobrote, ljubaznosti, darežljivosti, poštovanja prema starijim osobama itd.

400 godina pre Hrista

Sofisti, lutajući učitelji u Grčkoj, podučavali su ljude kako da se raspravljaju koristeći logiku. Veliki filozof Sokrat drži predavanja na javnim trgovima svima onima koji žele da slušaju ili učestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnošenje pobede korišćenjem argumenata (suviše jednostavno po njemu) i ohrabruje ljude da misle svojom glavom.

387, 355 godina pre Hrista

Platon i Aristotel osnivaju škole u Atini. Platonova škola nosi naziv “Akademija”. Obe škole su fokusirane na istinu. Platon piše Republiku, opisujući sopstvenu viziju savršenog društva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovištu.

100 godina pre Hrista

Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica Rimljana, poznatih kao Ciceron i Kvintilijan, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom društvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proširiti na umetnosti i nauke. Kvintilijan kaže da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti učenika da uči.

Na samoj prekretnicu u brojanju godina

Isus podučava u Jerusalimu.

105 godina posle Hrista

U Kini su izumeli papir.

500-1500 godina posle Hrista

Ovaj period je u Zapadnoj kulturi poznat pod nazivom “Srednji Vek”. To je era veoma sporog napretka, ali su se ipak dešavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. "sobama za pisanje", monasi su kopirali veoma važne tekstove prepisujući ih rukom. Katolička crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove učenja tokom ovog perioda. Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.

500 godina posle Hrista

Nalanda, veliki budistički univerzitet u Indiji, predstavlja dom za više od 10,000 studenata. To je najveće rezidencijalno mesto za učenje uz privremeni smeštaj. Predmeti su obuhvatali i religiozna učenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu.

999 godina posle Hrista

Avicenna, Iranski vodeći mislilac u oblasti medicine, piše Zbornik medicine. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afrički i španski mislioci, imali su veliki uticaj na obrazovne ideje u Evropi.

1000 godina posle Hrista

Arapska škola i učenje. Evropljani uče arapski sistem brojeva koji se još uvek koristi na današnjem Zapadu. Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.

1100 godina posle Hrista

Sholastika, pokret koji je pomogao da se premoste razlike između čisto religioznih učenja, na jednoj strani i filozofsko-naučnog razmišljanja na drugoj.

1150-1250

Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150. godine Pariz (Sorbona). 1209. god, Cambridge. 1249. god, Oxford. Sveti Toma Akvinski, katolički teolog, aktivno radi na konceptu sholastike u Parizu. Univerzitieti počinju da nude mogućnost sticanja diplome iz različitih oblasti i predmeta.

1450.

Patentirana je prva mašina za štampanje. Ovo otkriće utiče na razvoj i poboljšanje pismenosti time što knjige postaju dostupnije i to širim društvenim slojevima.

1499.

Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, počinje sa proučavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmišljaju o literaturi, a ne da je samo čitaju ili, prema potrebi, pamte određene delove.

1500.

Period renesanse koji zahvata i čitav XVII vek, označava početak obnovljenog interesovanja za učenje. Italija se ističe kao posebno aktivna tokom dotičnog perioda. Sve više žena počinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno većini populacije bez obzira na pol. Mnogo važnih matematičkih tekstova je prevedeno na korisne jezike što je predstavljalo izuzetan podstrek daljem učenju i razvoju celokupne nauke.

1517.

Sa početkom perioda reformacije poboljšava se i pismenost. Usled činjenice da su stekli sposobnost čitanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape. Štampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi povećanju pismenosti. Reformatori osnivaju škole gde ljudi uče osnovne predmete na maternjem jeziku.

1592.

Počinje se sa izvođenjem Šekspirovih dela u Engleskoj. Pozorište je mesto gde filozofske ideje mogu biti naučene sa pozornice, pomažući nepismenoj publici da se razvija i razmišlja.

1609.

Cenzura u obrazovanju. Galilej, izumevši teleskop, javno izjavljuje da je Sunce centar univerzuma i biva demantovan od strane katoličke crkve jer predstavlja opasnost za opstanak vere. Zabranjeno mu je da širi učenje zasnovano na sopstvenim pronalascima.

1620.

Izumljeno je prvo ručno računalo što je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom.

1659.

Komenius piše prvu slikovnicu za decu. Češki predavač putuje Severnom Evropom ohrabrujući učitelje da od učionica naprave mnogo interesantnije mesto za decu.

1690.

Mozak predstavlja prazan, neobrađeni komad kamena. Engleski pesnik i filozof Džon Lok raspravlja o činjenici da smo rođeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do našeg razvoja i da, prema tome, obrazovanje treba započeti još u ranom detinjstvu.

1770.

Obrazovanje je značajno za sve. Amerikanci Tomas Džeferson i Bendžamin Frenklin savetuju da je edukacija od velikog značaja za sve građane novokonstituisane nacije.

1799.

Prva "moderna" osnovna škola. Džoan Pestaloci, švajcarski predavač, počinje da osniva škole širom Švajcarske i Nemačke. Škole su poznate po tome što koriste tzv. “ciljne lekcije”, sva čula i izražajnost kako bi pomogle deci pri učenju.

1833.

Prvi porez za edukaciju u Britaniji dovodi do rušenja crkvenog i privatnog monopola u školstvu.

1837.

Otvoreno prvo obdanište od strane Fridriha Francuskog kao mesto gde deca mogu da uče i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu školu.

1852.

Prvo potpuno besplatno obrazovanje u američkoj državi Masačusets. Sredina XIX veka Većina vlada u zapadnim zemljama usvaja državni plan obaveznog obrazovanja za celokupnu populaciju.

1862.

Kralj, uz pomoć gospođe Ane Leonvens, prenosi osnovne ideje zapadnog obrazovanja deci unutar kraljevske palate na Tajlandu.

Osamdesete godina XIX veka

"Evolucija" radikalno menja dotadašnju edukaciju. Darvinova teorija evolucije, koju je u obrazovne tokove uveo Herbert Spenser, nastavlja do današnjih dana da produbljuje jaz između svojih sledbenika i onih koji je osporavaju.

Devedesete godine XIX veka

U Britaniji i Severnoj Americi pojavljuju se prvi dopisni kursevi, bazirani na idejama poteklim sa univerziteta u Oksfordu i Kembridžu.

1905.

Prvi standardizovani test inteligencije, ustanovljen od strane Alfreda Bineta.

1918.

Sve države koje pripadaju U.S. zahtevaju besplatno obrazovanje.

1920.

Potencira se učenje u ranom detinjstvu. Maria Montesori, poreklom Italijanka, razvija metod koji je još uvek u upotrebi i omogućava da veoma mala deca nauče osnovne životne veštine koje obuhvataju praktična, osećajna/čulna i opšta saznanja. Njene ideje su uticale na rad u obdaništima i predškolskim ustanovama.

1921.

Prvi zvanični američki program “Studije u inostranstvu” šalje studente univerziteta u Delavar u Francuskoj.

1926.

Program pod imenom "Semestar na moru" predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 američka studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Jokohama, Japan.

1951.

Televizija kao učitelj. Džek Lalan edukuje Amerikance o važnosti obaveznog svakodnevnog vežbanja. To je nastavio da radi pune 34 godine.

1954.

Rasna integracija u okviru američkog školstva.

1959.

Prva predavanja pod imenom tzv. "Semestar u osvit zore" koja omogućavaju odraslima nastavak edukacije iz različitih oblasti u komforu bilo koje dnevne sobe sa televizorom.

1960.

Uređaji na bazi multi-medija osvajaju učionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom kao i kasetofoni postaju uobičajena stvar.

1964.

Univerziteti postaju mesta protesta. Univerzitet u Kaliforniji, Berkli, predstavlja početak studentskih političkih protesta.

1961.

Čas kuvanja na TV-u. Džulija Čajld debituje sa instrukcijama za pravljenje omleta.

1969.

Televizijski debi čuvene emisije za decu "Ulica Sezam". Predstavlja edukativni dečiji program u nastavcima u kome lutke i glumci podučavaju decu osnovama čitanja, morala i muzike.

1970.

Pojava elektronskih matematičkih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah među predavačima da će studenti i učenici zaboraviti da rade osnovne matematičke operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu.

1970.

Ponovo raste popularnost učenja u kući. Nekim roditeljima se ne dopada politika američke vlade koja zabranjuje religiju u učionicama, pa zato edukuju svoju decu kod kuće. Popularnost ove pojave raste sa godinama iz velikog broja razloga.

Rane osamdesete godine XIX veka

Televizija u učionici. Činjenica da su jeftini VCR uređaji postali lako dostupni za rezultat je imala da učenje putem videa bude standardna pojava.

1980.

Popularizacija društvenih koledža i tzv. tehničkih škola. Ovo je perfektno rešenje za one ljude koji žele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete.

Kasne osamdesete godine XIX veka

Kompjuteri dolaze u škole. U školama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali će proći još neko vreme pre nego postanu korisni za većinu studenata.

1989.

Studenti su utišani. Kineska vlada koristi vojne snage da prekine studentski protest za demokratiju na trgu Tiananmen. Stotine civila i studenata je poginulo u tim nemirima.

1991.

Čarter škole. Američka država Minesota, koju su sledile i ostale države članice, donosi zakon koji dozvoljava rad školama koje ne poštuju standardna pravila.

Kasne devedesete godine XIX veka

Internet menja sve. Razvoj interneta omogućava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi širom sveta, putem konekcije. Sadržaj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je moguće baviti se istraživanjima na bilo koju temu pa čak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za e-Learning (elektronsko učenje) putem kojih je polaznicima omogućeno da uče online.

3 načina da dobijete odlično plaćen posao

Spremili smo dokument koji otkriva tri pouzdana načina za dolazak na dobro plaćenu poziciju za stručan rad sa računarima. Preuzmite izveštaj ovde.

Da li ima mesta? Zimski upisni rok je u toku!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.