Ko ima moć da ugasi internet? 4 scenarija njegovog kraja

Celina iznad svojih delova

Da li ste ikada razmišljali o organskoj strukturi interneta?

Način na koji je sve povezano u globalnu mrežu u potpunosti oponaša žive sisteme, gde je svaki deo podređen celini, a celina opstaje jedino kroz interakciju svih svojih delova. U skladu sa tim se pojavljuje i kontradiktoran odgovor − internet ne poseduje niko, ali svako poseduje jedan njegov deo. Svaki vaš uređaj preko kojeg se povezujete sa internetom − telefon, tablet, računar, sastavni je deo globalne internet mreže čiji suvlasnik samim tim postajete.

„Celina je veća od sume svojih delova”, zaključio je Aristotel mnogo pre nego što je svet ugledao globalne mreže autoputeva, elektrodistribucione mreže i internet. Internet prihvata kao deo sebe svaki novi uređaj koji se poveže na njega i ujedno usvaja nove veštine, mogućnosti i znanja, što je takođe karakteristika ljudskog mozga.

Jedino zahvaljujući svojoj organskoj strukturi, internet uspeva da prati sve društvene promene i prilagođava se svakom društvu i kulturi ponaosob. On se razvija i menja u skladu sa svojom vitalnom snagom i savršeno se uklapa u svakodnevicu običnih ljudi bilo gde u svetu, kao i u forme funkcionisanja društva i međusobne komunikacije ljudi.

Ko onda može „zaustaviti” internet?

Ovo se pokazuje kao vrlo složeno pitanje. Postoje načini da se internet uskrati ljudima ili državama ako za tim postoji potreba, ali isto tako postoji mogućnost da se on iznova uspostavi. Istina je da SAD, uprkos generalno decentralizovanom sistemu interneta, još uvek preko svojih agencija i institucija kontrolišu neke njegove centralizovane delove i na taj način mogu isključiti internet određenim državama.

Međutim, istina je i da je većina zemalja koje bi mogle biti meta ovakve odluke već izgradila svoje verzije interneta koje se mogu aktivirati istog trenutka kada budu isključene sa globalne mreže. Ovo je još jedna organska osobina interneta − na neki način, on je uspeo da se reprodukuje i stvori svoje rezervne verzije, naslednike.

Cenzura sadržaja

Internet je svoj veliki doprinos demokratizaciji u više navrata dokazao na praktičnim primerima. Sa jedne strane, on ljudima pruža mogućnost da se organizuju oko viših ciljeva bez mogućnosti da u tome budu kontrolisani ili osujećeni. Sa druge strane, on omogućava državama da kontrolišu svoje građane, imaju uvid u njihovu intimu i stavove, njihova kretanja i planove. Takođe, imaju mogućnost i da vrše cenzuru sadržaja na internetu što je svakako jedan oblik posedovanja i uskraćivanja interneta.

Posebna draž interneta je što se sva ograničenja mogu zaobići. Prisetimo se „arapskog proleća”. Sa jedne strane demonstranti su se organizovali putem društvenih mreža, sa druge strane im je država uskraćivala pristup internetu. Na kraju, sve se pretvara u igru mačke i miša, igru u kojoj svako ima svoje uloge i svoje ciljeve.

Nekoliko „mogućih” scenarija nestanka interneta

Dakle, jasno je da ne postoji jednostavan odgovor na pitanje ko poseduje internet i ko ga može jednim pokretom „ugasiti”. Internet ne pripada nikome i pripada svakome, istovremeno.

Međutim, u tom svetu ravnopravnosti neki su ipak „ravnopravniji” od drugih, pa SAD, gde je internet i nastao, još uvek imaju velika i sporna ovlašćenja kada je globalna mreža u pitanju. Ali, potrebno je mnogo više od ukidanja pristupa internetu nekom delu sveta ili njegove cenzure da bismo mogli govoriti o kraju interneta. Jasno je da svaki pokušaj čoveka da „ugasi” internet sama njegova organska struktura, na pomalo sablasan način, može sprečiti.

Kako bi to onda zaista internet mogao nestati? Da li je moguć neki od ovih (ne)realnih scenarija?

1. Čovečanstvo odbacuje internet. On više nije koristan

U ovom scenariju internet ne nestaje bukvalno i nepovratno, ali nestaje potreba za njim pa i želja da bude iznova uspostavljen nakon prividnog gašenja. Jednostavno, čovečanstvo napreduje i internet postaje zastarela tehnologija.

Ovo na prvi pogled zvuči sasvim nezamislivo, ali to ne znači i da je neverovatno. Kada bismo mogli zamisliti kako će svet izgledati za hiljadu godina ne bismo morali da čekamo da prođe tih hiljadu godina. Mogli bismo živeti u budućnosti upravo sada.

Sve odbačene tehnologije i mašine nekada su bile nove, mlade, vitalne i obećavajuće. U jednom trenutku u istoriji parna mašina bila je poslednja reč tehnike, a kasnije i šuštavi radio aparat. Jedina konstanta u ljudskoj istoriji je promena i od nje ništa nije izuzeto.  

Ako vam je teško da zamislite ovaj scenario, pokušajte da zamislite neku vanzemaljsku civilizaciju, milionima godina stariju od naše. Sigurno ne pomišljate kako još uvek nisu izumeli internet? Ali takođe vam je teško da poverujete u to da su ipak makar jedan stupanj ispred nas, šta god to bilo i kako god to izgledalo.

2. Internet svetski rat

Od nastanka interneta, sa razvojem njegovih mogućnosti razvija se i tamna strana virusa i drugih sajber oružja koja oštećuju programe i uništavaju podatke. Naravno, istovremeno se razvijaju i sredstva za odbranu od takvih oružja.

Međutim, šta bi se desilo kada bi čitav svet međusobno zaratio na virtuelnom nivou?

Koliko dugo bi internet kakav poznajemo izdržao?

Iako na prvi pogled sve zvuči kao benigni sukob na nivou mrežne video-igre, stvar je mnogo ozbiljnija. Ono što nije rođeno na internetu, bar je skladišteno na njemu. Čitava ljudska kultura i opstanak čovečanstva u ogromnoj meri zavise od internet baze podataka. Uništenjem interneta došlo bi do uništenja ljudskog znanja, što bi bilo strašnije od spaljivanja bilo koje svetske biblioteke. Čovečanstvo bi se istog trenutka našlo u ogromnom problemu koji bi doveo u pitanje njegov opstanak.

3. Internet je nadživeo čovečanstvo i onda nestao

Ako ostavimo sajber ratovanje po strani, čovečanstvo još ima obilje mogućnosti za konačan nestanak. Može to biti globalni atomski rat ili neka vrsta kataklizme. Šta bi se onda desilo sa internetom?

Prema ovom scenariju, internet nestaje nekoliko godina ili čak vekova nakon nestanka čovečanstva jer više nema ljudi koji mogu opsluživati sisteme koji omogućavaju njegovo funkcionisanje.

Međutim, jednako je moguća i druga mogućnost po kojoj će internet vremenom razviti sposobnost da bude samoodrživ. U tom slučaju, on više neće ni zavisiti od čoveka nego će moći da nastavi da postoji na neki svoj način, čak i kada više na Zemlji ne bude nijednog ljudskog bića.

4. Uništenje fizičke baze interneta

Iako svi doživljavamo internet kao virtuelni sistem, on je još uvek potpuno zavisan od svoje materijalne osnove. Sateliti učestvuju u internet saobraćaju, ali istina je da se 99% svetskog saobraćaja obavlja preko fiber optičkih kablova koji poput nervnog sistema omrežuju dna svetskih mora i okeana.

Pre nekoliko godina presecanje jednog kabla u Mediteranu izazvalo je prekid interneta na većem delu bliskog istoka, između ostalog i u Indiji gde se nalaze operativna odeljenja najjačih zapadnih kompanija, što je dovelo do velikih ekonomskih problema. Naravno, u pitanju je bilo manje oštećenje. Zamislite situaciju u kojoj sinhronizovano stradaju optički kablovi širom sveta i dolazi do globalnog kolapsa komunikacija, bankarstva, ekonomije i svih sistema koji su na bilo kakav način povezani sa internetom. Sasvim obični optički kablovi kriju u sebi tajne i bezbednost naizgled neopipljivih internet realnosti.

Zaključak

Sve u svemu, magično crveno dugme ne postoji kao što ne postoji ni tako moćna osoba, država ili institucija koja će jednim potezom prsta vratiti čovečanstvo trideset godina unazad, i to onih trideset godina koje su izmenile lice Zemlje više nego vekovi pre njih. Sam izvršni direktor kompanije Google nedavno je uzdrmao svetsku javnost izjavom da će internet uskoro nestati. Međutim, mislio je na novu internet realnost kada će gedžeti i internet konekcije biti svuda oko nas tako da ćemo i zaboraviti gde prestaje internet, a počinje svet bez njega.

Povezani tekstovi

12 bitnih oruđa za Content marketing / I deo

ITAcademy otkriva: Prevara koju hakeri najčešće koriste

Šta je SEO i zašto Vam je potreban?

Kako je HTML5 zavladao webom?