Priča o braći Mutin: za 2 sata do posla programera

Ulaganje u obrazovanje i profesionalni razvoj uvek donosi rezultate. Jedan od mnogobrojnih primera među polaznicima ITAcademy su braća Saša i Ivan Mutin. Njihova priča, koja počinje pre godinu dana, kada su kao potpuni početnici upisali ITAcademy, dokaz je da želja za znanjem i pravo obrazovanje ne mogu ostati neprimećeni.

braća Mutin

Naime, u vremenu kada se mladi žale kako posla nema, Saša Mutin je dobio posao u roku od 2 sata!

Ali svesni da već stižu prvi rezultati njihovih ulaganja u karijeru i obrazovanje, oni su rešili i da nastave školovanje. U međuvremenu, odvojili su vreme i da sa nama podele priču o svom usavršavanju i postignutom uspehu.

Kako ste odlučili da upišete ITAcademy?

SAŠA: Rešio sam da upišem na osnovu preporuke koju sam dobio od par prijatelja koji su već prošli kroz ceo proces. Neki od njih su već našli posao i rade uveliko, a neki su se ponovo vratili na ITAcademy na usavršavanje, naravno na drugim smerovima. Onda sam ja, posle konsultacija sa njima, odlučio da je to to.

IVAN: Rešio sam da upišem IT akademiju zahvaljujući bratu. Naime, igrom slučaja čuli smo se, ovako neformalno, i on mi je rekao da je upisao ITAcademy, a mene je to asociralo na Javu, jer sam već ranije stekao znatiželju za IT-jem, pogotovo zbog Jave, jer su mi kod kuće stalno „iskakali” updateovi i zanimalo me je zbog čega.

Pretraživao sam na internetu sa namerom da proverim šta je Java i čemu ona služi. Mislio sam da sam shvatio šta je Java i onda sam jednostavno ušao na sajt ITAcademy, video da mogu da se školujem za java developera, kontaktirao, upisao, i onda sam došao na ITAcademy. Tek onda sam shvatio koliko ne znam i koliko je to opširna tema, jer se bukvalno iz minuta u minut nadograđuje i obnavlja.

Koje motive i očekivanja ste imali prilikom upisa ITAcademy?

SAŠA: Bavio sam se poslom dizajna nameštaja i enterijera. I u svom poslu sam se sretao sa komplikovanim mašinama; uvek me je interesovalo šta je to iza tih programa koji pokreću te mašine. Tako da PHP smer na ITAcademy je bio u stvari to što je meni i pomoglo da napravim taj sledeći korak, da nisam korisnik nego da sam neko ko omogućava korisniku da radi.

bracamutin1_.jpg

IVAN: Prošlo je godinu dana – kada sam upisivao, iskreno bio sam malo skeptičan. Dodelili su me u grupu predavača Vlade Marića, ja nisam znao ko je on, pa sam iz znatiželje guglao o njemu i video da on ima pozamašan CV i sertifikate i raznorazne radove, ali skeptičan sam bio kada sam shvatio koliko je tema opširna.

Pitao sam se kako ja, kao neki laik, koji ne zna ni program u kome treba da radi i koji ne zna ni osnovnu liniju koda da napiše, za godinu dana može da napravi neki program koji će neka firma koristiti u administraciji ili neku web stranicu, bilo šta. Međutim, krenula su predavanja i nisu bila suvoparna u smislu da se predavač drži stručnih izraza, nego nam je to približavao i primerima iz svakodnevnog života. I onda sam ja shvatio da to nije nemoguće.

Ovde se ne zaustavljate. Obojica ste rešili da nastavite školovanje. Zbog čega?

IVAN: Ostalo je da odbranim završni rad. Zahvaljujući ITAcademy dobio sam želju i u stvari sam zavoleo programiranje i dodatno, tako da sam upisao i ITS. U oktobru krećem, pa ćemo videti. Definitivno ću biti java developer i već sam imao nekoliko razgovora za posao.

bracamutin2_.jpg

SAŠA: Zbog potreba mog posla koji sam počeo da radim, opet zahvaljujući ITAcademy, upisao sam sada web design. Hoću da zaokružim sliku, celu priču da napravim. Inače, posao sam dobio sasvim slučajno, za samo dva sata je odlučeno da li ću raditi i presudilo je bukvalno ono što sam naučio prethodnog meseca na ITAcademy.

Čime se sada bavite i kako je došlo do toga?

SAŠA: Sada se bavim instalacijom softvera i održavanjem tih softvera u jednom lancu bioskopa. Sasvim slučajno.

U to vreme radio sam za firmu koja radi enterijere za bioskope i ja sam radio projektovanje tih enterijera. Otišli smo u Salzburg na teren zbog posla, ja sam bio vođa projekta, i u priči sa vlasnikom tog lanca bioskopa se provuklo negde da trenutno ima problem – nema ko da mu pokrene ceo softver za bioskop koji bukvalno nadgleda sve. I ja sam rekao: „Pa, dobro, hajde da pogledam ja šta je, nemoguće da je to sad ne znam šta.”

I onda, eto, pogledao sam taj softver, pokrenuo ga, instalirao ceo softver i onda me je čovek kulturno pitao da li sam ja zainteresovan da radim. I ja sam rekao: „Naravno!”

citatblog_.png

Posle godinu dana, kako vidite školovanje na ITAcademy?

SAŠA: Što se mene tiče, nisam znao šta da očekujem, zato što kada ti neko kaže da ćeš za godinu dana da dođeš od nule do ranga programera – da znaš da napraviš sam nešto, to mi je bilo neverovatno.

Ali interakcija između profesora i studenata mene je ostavila bez teksta, bukvalno. Na svako pitanje sam dobio odgovor, za svaki problem koji sam imao odvojeno je vreme da se reši problem, da li putem maila, da li direktno na času, svejedno je, ali je rešeno sve, ništa nije ostavljeno nerešeno, u nedoumici. Dobio sam odgovor na sve i bio pravovremeno obavešten.

Ja imam jako pozitivno mišljenje o celoj toj priči, cela slika je jako, jako dobra. Moja preporuka.

IVAN: Dobijali smo raznorazne zadatke i vežbe, gde god da mi je bilo šta bilo nejasno u roku od pet minuta sam dobijao odgovor od bilo kog profesora ili studentske službe. I onda sam shvatio šta sve mogu, da je to odlično i da nije nemoguće. Da bih posle 3 meseca ja samostalno uradio svoj prvi HTML sajt – nije bio nešto, ali kako ja nisam znao ni kako da započnem, to mi je bio dokaz da je to moguće.

  • 10.08.2016 14:59

Komentar