Kurs C# programiranja

C# (Si šarp) spada među mlađe programske jezike s obzirom da je njegova prva verzija premijerno prikazana 2002. godine kao sastavni deo Microsoft razvojnog okruženja. U unapređenim verzijama ovog programskog jezika dodavane su brojne funkcije koje korisnicima omogućavaju programiranje bez velike upotrebe izvornog koda.

Ovakav način pisanja programa znatno je olakšao posao programerima koji rade u C#. Pored toga, važno je istaći da je ovaj programski jezik opšte primene i namenjen je kreiranju softvera za .NET Framework platformu.

C# je nastao kao unapređena verzija programskih jezika Java, C, i C++. Najveća prednost programiranja u C# u odnosu na jezike iz kojih je proistekao je znatno lakša upotreba. Sve što vam je potrebno da biste napisali jedan program u C# je običan tekstualni editor poput Notepada, kao i instaliran program .NET Framework na vašem računaru. Ovaj program predstavlja veliku biblioteku alata koju možete koristiti uz pomoć preko 20 različitih programskih jezika.

S obzirom da je .NET Framework prilagođen za brojne operativne sisteme, pisanje kodova u C# omogućiće vam da kreirate softvere za Windows, Linux, iOS, OSX, Android i BSD okruženje.

Takođe, važno je napomenuti i da C# spada među case sensitive jezike, koji prave razliku između malih i velikih slova. Osim toga, ovaj programski jezik pripada i grupi takozvanih strongly typed, odnosno strogo tipiziranih jezika, koji zahtevaju eksplicitno identifikovane tipove u kodu.

Opis i cilj kursa programiranje u C#

Tokom pohađanja ovog kursa, upoznaćete se sa konceptima objektno orijentisanog programiranja kroz programski jezik C#. Prateći sintaksu pravila koja pomenuti programski jezik koristi, razumećete različite tipove podataka i naučićete kako se u praksi radi sa njima.

Da biste programirali u C#, potrebno je samo da poznajete osnove korišćenja Windows sistema, dok ćete sva ostala znanja i korisne veštine steći uz iskusne predavače na ITAcademy.

Na kursu programiranja u C# upoznaćete se sa brojnim tipovima projekata kroz alate Visual Studija. Osim toga, steći ćete kompletnu sliku o sintaksama pomenutog programskog jezika i usvojićete veštine koje će vam omogućiti da radite u .NET Frameworku, kao osnovnom okruženju za razvoj i rad Microsoft aplikacija pisanih kroz jezik C#.

Plan i program predavanja na ovom kursu prilagođen je predznanju polaznika, tako da ćete, bez obzira na to da li počinjete „od nule” ili već poznajete osnove C#, steći sva neophodna znanja koja će vas kvalifikovati kao stručnjaka za programiranje u ovom programskom jeziku. Vrhunski predavači na početku kursa uvešće vas u svet C# i .NET Framework, kako biste kasnije što jednostavnije radili u ovom programskom jeziku.

Nakon toga, saznaćete sve o konstrukciji C# programa i rukovanju nizovima. Korisne veštine koje usvojite osposobiće vas za čitanje i pisanje fajlova, usklađivanje veka objekta i kontrole resursa. Drugim rečima, steći ćete sva neophodna znanja koja tržište očekuje od jednog C# programera. Ove veštine moći ćete odmah da primenite u praksi i pronađete posao na kome ćete odlično zarađivati.

Ono zbog čega bi programski jezik C# trebalo da bude vaš prvi izbor jeste činjenica da će vam ovaj jezik znatno olakšati posao u IT oblasti. Uz to, poznavanjem C# imaćete priliku da budete višestruko produktivniji nego što je to slučaj sa bilo kojim drugim programskim jezikom.

Velika ponuda koja na IT tržištu vlada za C# programerima omogućiće vam da brzo dođete do posla i odlično naplatite veštine koje ste stekli pohađanjem ovog kursa. Bićete spremni za rad u velikim kompanijama ili za izradu najzahtevnijih freelance projekata. Za koji god od dva pomenuta puta da se odlučite, poznavanje programskog jezika C# garantuje vam uspešnu programersku budućnost.

Kurs C# programiranja će vam odgovoriti na pitanja:

1. Koje su prednosti C# programskog jezika?

Jedna od najvećih prednosti C# kao objektno orijentisanog programskog jezika jeste jaka tipiziranost njegovih objekata. Ovaj programski jezik omogućava nam da razvijamo aplikacije kroz okruženje Microsoft Visual Studija. Uz pomoć pomenutog alata možemo da razvijamo aplikacije za skoro sve vrste uređaja i platformi.

Upotrebom programskog jezika koji ćete naučiti na ovom kursu, moguće je razvijati Windows desktop aplikacije, ASP.NET Web aplikacije, Windows i Web servise, kao i aplikacije za sve Windows uređaje (telefone, tablete, Xbox...). Razvoj novih tehnologija omogućio je da se uz upotrebu programskog jezika C# razvijaju i aplikacije za mobilne uređaje za druge platforme, kao što su iOS i Android.

2. Da li je C# potomak C++ programskog jezika?

Microsoft je u toku svog razvoja .NET frameworka naišao na potrebu da se napravi jedan jezik koji bi objedinio sve prednosti drugih programskih jezika kao što su C++, Java, Delphi i Smalltalk. Prvobitno ime koje se pojavilo januara 1999. bilo je Cool, a ovaj jezik imao je sinonim za „objektno orijentisani jezik sa C osnovom“. Međutim, već u julu 2000. Cool je promenilo ime u i danas aktuelni C#.

Iako je C# direktan potomak C++ programskog jezika, mnogi ljubitelji, ali i sam kreator Java programskog jezika, osuđivali su C# smatrajući ga plagijatorom Java jezika. Međutim, nakon objavljivanja verzije C# 2.0, u novembru 2005, pomenuti jezik je doneo mnoge korisne stvari programerima, koje do tada nisu imali u drugim jezicima, kao što su npr. generičke klase. Svaka naredna verzija dolazila je sa novim mogućnostima koje danas olakšavaju rad C# programera.

3. Šta je CLR?

Common Language Runtime je mehanizam koji upravlja izvršavanjem .NET programa. Sam proces izvršavanja .NET programa se malo razlikuje od drugih programa koji su rađeni u Java, C++ ili drugim programskim jezicima koji nisu u sastavu .NET frameworka. Naime, kada se C# kod, koji je u tekstualnom formatu, prevede u izvršni program, dobijamo izvršni fajl koji operativni sistem razume. Međutim, za razliku od drugih programa koji nisu iz .NET okruženja, ovaj izvršni program nije preveden u jezik koji sam računar „razume“, već je preveden u tzv. MSIL (Microsoft Intermediate Language).

MSIL je takođe programski jezik koji je po razumevanju približniji računaru nego programeru, pa ga zbog toga programeri i ne koriste direktno. Kada se pokrene izvršni program preveden u MSIL, u trenutku izvršavanja pokreće se JIT kompajler, odnosno Just-In-Time kompajler, koji u realnom vremenu izvršavanja programa prevodi naš MSIL kod u mašinski kod, koji je jedini razumljiv računaru. CLR upravlja svim ovim procesima u toku izvršavanja .NET programa, pa se zato .NET kod napisan u C#-u još naziva i upravni kod, odnosno Managed Code. 

Kurs C# programiranja

4. Da li je C# jedini programski jezik .NET frameworka?

Iako je programski jezik C# najviše u upotrebi, odgovor na ovo pitanje je ipak – ne. .NET framework u stvari leži na CLI infrastrukturi (Common Language Infrastructure), koja sadrži veći broj programskih jezika. Ovi programski jezici funkcionišu po principu prevođenja u MSIL kod, koji je upravljan od strane CLR sistema. Spisak .NET jezika broji i do 40 jezika, od kojih se neki napuštaju od strane Microsofta. Najpoznatiji programski jezici među njima su: C#, Visual Basic.NET, F#, Delphi.NET, IronPython, IronRuby, C++/CLI, itd. Drugim rečima, ovo znači da prevedene biblioteke klasa iz jednog jezika možemo koristiti u drugom jeziku sve dok su u sklopu CLI-a.

5. Da li postoje verzije .NET frameworka?

Naravno. Razvoj .NET frameworka potiče još od 1990. godine pod nazivom Next Generation Windows Services (NGWS), odnosno Windows servisi nove generacije. Dana 13. februara 2002. godine objavljena je prva verzija .NET frameworka, koja uvodi upravni kod u operativne sisteme Windows NT 4.0, 98, 2000, ME i XP. To je bila verzija .NET 1.0, koja je sa sobom donela i alat Visual Studio koji i danas koristimo.

Do danas smo imali 12 objavljenih verzija .NET-a, gde je svaka donosila nove funkcionalnosti i poboljšanja koja programerima olakšavaju posao. Spisak tih novih funkcionalnosti je ogroman, ali dobro je pomenuti generičke klase, refleksiju, LINQ, metode proširenja, delegate i lambda izraze, anonimne tipove, asinhrone mehanizme itd. U trenutku pisanja ovog teksta poslednja verzija .NET-a je 4.6.2.

6. Koji su tipovi aplikacija koje C# podržava?

Pre pojave mobilnih uređaja postojala je samo podela aplikacija na konzolne, desktop, web aplikacije i pozadinske servise. Do nedavno .NET aplikacije su pokrivale samo Microsoft platforme, PC i mobilne uređaje. Danas, Microsoft odlučuje da proširi oblasti aplikacija koje će .NET framework pokriti i uvodi nove komponente .NET-a, kao što su Mono i .NET Core, koje omogućavaju razvoj mobilnih aplikacija za operativne sisteme iOS, Android, Linux i Mac.

Tipovi aplikacija koje sada mogu da se razvijaju u .NET jezicima podržavaju skoro sve potrebe korisnika. To su konzolne i desktop aplikacije, odnosno PC GUI aplikacije, kao i web aplikacije koje se izvršavaju u browseru korisnika. Takođe, u ovu grupu spadaju Windows 8 stilizovane aplikacije, UWP ili Universal Windows Platform aplikacije za sve Windows 10 uređaje, ali i Mono i Xamarin aplikacije za mobilne uređaje drugih platformi.

7. Šta je OOP?

OOP je skraćenica za objektno orijentisano programiranje. Ovakav vid programiranja je revolucionarno uveden još 1950. godine kao postavljanje fokusa na objekte koji sadrže stanje i ponašanje. Suprotno od objektnog je proceduralno programiranje gde se izvršavanje programske logike definiše isključivo po funkcionalnim algoritmima kojima se realizuje svaki deo sistema.

C programski jezik je striktno proceduralan i zbog toga je 1979. godine stvoren C++ programski jezik, koji je objektno orijentisan. Oznaka ++ asocira na inkrement, odnosno nadogradnju postojećeg C jezika klasama i objektima. Iako je objekat u nazivu objektno orijentisanog programiranja, fokus je ipak na tipovima iz kojih se ti objekti kreiraju, a to su klase. Klase predstavljaju definiciju, odnosno strukturu tipa, definišu atribute objekta i ponašanje svakog objekta u zavisnosti od njegovog stanja. Objekat je samo pojedinačna instanca jedne klase i zbog toga je moguće da se kreira više različitih objekata istog tipa sa istim ili različitim vrednostima njihovih atributa.

Plan i program predavanja

1. Uvod u C# i .NET Framework

  • Uvod u C# i .NET Framework
  • Kreiranje i prevođenje C# aplikacije
  • Kreiranje projekata uz pomoć programa Visual Studio 2013
  • Klase i prostori imena u jeziku C#
  • Kreiranje grafičke aplikacije – WPF
  • Dokumentovanje aplikacije
  • Debagovanje aplikacija
  • Vežba – uvod u .NET Framework

2. Konstrukcija C# programa

  • Tipovi podataka i promenljive
  • Operatori i izrazi
  • Rukovanje nizovima
  • Kontrola toka
  • Upravljanje petljama
  • Vežba – konstrukcija C# programa

3. Deklarisanje i pozivanje metoda

  • Rukovanje metodama
  • Opcioni, izlazni i referencni parametri metoda

4. Rukovanje izuzecima

  • Rukovanje izuzecima
  • Izbacivanje izuzetaka

5. Čitanje i pisanje fajlova

  • Čitanje i pisanje fajlova i rukovanje direktorijumima
  • Rukovanje tokovima
  • Vežba – kreiranje jednostavnog tekst editora

6. Korisnički definisani tipovi podataka

  • Rukovanje enumeracijama
  • Klase i objekti
  • Strukture
  • Rukovanje referencnim i vrednosnim tipovima
  • Kontrola pristupa članovima klasa
  • Nasleđivanje klasa
  • Apstraktne klase i interfejsi

7. Usklađivanje veka objekta i kontrola resursa

  • Garbage collector

8. Enkapsulacija podataka i definisanje prekoračenih operatora

  • Kreiranje i korišćenje svojstava
  • Kreiranje i korišćenje indeksera
  • Prekoračenje operatora

9. Razdvajanje metoda i rukovanje događajima

  • Deklarisanje delegata i anonimnih metoda
  • Lambda izrazi
  • Definisanje i upotreba događaja

10. Korišćenje kolekcija i kreiranje generičkih tipova

  • Korišćenje kolekcija
  • Kreiranje i korišćenje generičkih tipova
  • Generički interfejsi
  • Korišćenje generičkih delegata metoda

11. Sopstvene kolekcije klasa i LINQ

  • Definisanje i enumeracija sopstvene kolekcije klasa
  • LINQ (Language-Integrated Query)

Polaznici kursa C# programiranje

3 načina da dobijete odlično plaćen posao

Spremili smo dokument koji otkriva tri pouzdana načina za dolazak na dobro plaćenu poziciju za stručan rad sa računarima. Preuzmite izveštaj ovde.

Da li ima mesta? Zimski upisni rok je u toku!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde.