Kurs Network server services

Kurs uvodi polaznike u procese konfiguracije i održavanja ključnih infrastrukturnih servisa Windows Server 2016 mrežnog biznis okruženja. Materija koja se obrađuje u kursu je usmerena na instalaciju i održavanje najvažnijih mrežnih servisa Windows Servera 2016 – DHCP-a, DNS-a, IPAM-a, udaljenog pristupa i DirectAccessa.

Ove tehnologije predstavljaju osnovu za rad sa naprednim mrežnim servisima, kao što su udaljeni pristup, mrežne polise, direktan pristup, update servisi i virtuelne privatne mreže. Polaznici kursa se na temeljan način upoznaju sa svakim od servisa i njihovom međusobnom zavisnošću. Kroz mrežne servise predstavljaju se napredni vidovi komunikacionih tehnologija, savremeni tipovi autorizacija i enkripcija.

Opis i cilj kursa Network server services

Kurs približava korisniku savremene tehnologije Microsoft serverskog operativnog sistema Windows Server 2016, sa akcentom na mrežne servise, njihovu interakciju sa bazičnim servisima Windows Servera 2016 i rad u mreži sa klijentskim računarima. Cilj kursa je da se polazniku predstave sve novine i prednosti koje servisi Windows Servera 2016 donose i da se kroz primere pokaže realna primenu svakog od servisa.

Savladavanjem kursa, polaznik će moći da se dobro upozna sa načinom funkcionisanja Windows Server 2016 bazičnih i mrežnih servisa i ujedno će biti osposobljen da u praktičnom radu na pravi način prepozna situacije u kojima će moći da upotrebi servise i tehnologije koje će najbolje odgovoriti na zahteve zadatka.

Potreban softver i tehnički uslovi:

Za efikasno praćenje kursa i praktičan rad na primerima koji su sadržani u kursu potreban je računar sa dve mrežne kartice, koji podržava virtuelizaciju 64-bitnih operativnih sistema. Potreban je pristup internetu i instalacioni medij na kome je Windows Server 2016. Za potpunu realizaciju primera iz kursa, u kojima se koriste Windows klijentski računari, poželjan je instalacioni medij nekog Windows klijentskog operativnog sistema – Windows 8.1 ili (preporučljivo) Windows 10.

Potrebno predznanje iz neke oblasti ili kursa:

Za efektivno praćenje kursa potrebno je da polaznik ima srednje/napredno poznavanje Windows serverskog operativnog sistema, bazirano na kursu Windows Server 2016 OS – Infrastruktura. Potrebno je napredno poznavanje klijentskih operativnih sistema, a poželjno je i da polaznik ima završen kurs za operativni sistem Windows 10.

Kurs Mrežni serverski servisi će Vam odgovoriti na pitanja

1. Šta su računarske mreže?

Računarske mreže predstavljaju skup različitih računarskih i mrežnih uređaja, koji su međusobno povezani na različite načine. U računarskoj mreži mogu da se nađu uređaji kao što su standardni korisnički računari, serverski računari, svičevi, ruteri, mobilni telefoni, tableti itd. Da bi ovi uređaji mogli međusobno da komuniciraju u okviru mreže, neophodno je da na neki način budu povezani. Ta povezivanja se ostvaruju žičanim povezivanjem (kablovima) ili bežičnim putem (wireless). Pored toga što ovi uređaji moraju da budu povezani da bi komunicirali, njihova komunikacija mora da bude definisana i uređena odgovarajućim servisima, pravilima, polisama, procedurama i protokolima. Sve ovo skupa navedeno uopšteno čini jednu računarsku mrežu.  

2. Šta su mrežni serverski servisi?

Mrežni serverski servisi su, uslovno rečeno, usluge koje server ili više servera u mreži pružaju ostalim članovima računarske mreže. Iz godine u godinu, broj, vrsta i tip servisa koji su dostupni u okviru računarske mreže neprestano rastu. Taj rast broja servisa je najčešće uslovljen povećanim i proširenim potrebama savremenih poslovnih klijenata. Tako danas u jednoj standardnoj računarskoj mreži imamo servise na serveru koji su namenjeni: upravljanju resursima i objektima računarske mreže (Aktivni direktorijum – AD), razrešavanju naziva hostova i domena (DNS), implementaciji i deployingu operativnih sistema na klijentske računare u mreži (WDS), definisanju pravila funkcionisanja klijentskih računara (Grupne polise), upravljanju pristupom udaljenih klijenata (Remote Access) itd.

3. Šta je Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)

Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP) pojednostavljuje način konfigurisanja IP klijentskih uređaja u mrežnom okruženju. Ukoliko u okruženju ne postoji DHCP, svaki put kada se u mrežu doda novi klijent, potrebno je izvršiti maneuleno podešavanja mrežnog interfejsa, korišćenjem IP parametara, koji su u skladu sa podešavanjem mreže u koju dodajemo klijenta. Osnovni IP parametri podrazumevaju IP adresu, mrežnu subnet masku i default gateway.

DHCP Client servis pokreće se na svim računarima koji poseduju mogućnost da putem TCP/IP podešavanja automatski dobiju IP adresu. Uloga ovog servisa je da omogući svim klijentima da imaju odgovarajuće konfiguracione informacije, što doprinosi eliminisanju ljudskih grešaka za vreme konfigurisanja. DHCP server servis se pokreće samo na računarima koji imaju konfigurisanu DHCP server rolu. Svi Windows operativni sistemi su po defaultu podešeni tako da automatski traže IP adresu kada se pokrenu nakon procesa instaliranja.

4. Čemu služi Domain Name System (DNS)?

Domain Name System (DNS) jedan je od najvažnijih servisa koji je moguće pokrenuti i instalirati kao rolu na Windows Serveru 2016. Veliki broj ostalih servisa na serveru zavisi od uloge i funkcionisanja DNS-a. Drugim rečima, kao preduslov za njihovo instaliranje i funkcionisanje neophodno je da postoji instaliran i pravilno konfigurisan DNS.

Uloga DNS sistema je razrešavanje naziva uređaja koji funkcionišu u mreži, odnosno prevođenje u okviru Aktivnog direktorijuma ili na internetu. Prevođenje se prvenstveno realizuje iz alfanumeričkog oblika (razumljivog čoveku) u IP adresu (koju računar razume). Na osnovu svoje primarne uloge, DNS omogućuje korisnicima da lociraju određeni host ili domen na mreži/internetu i tako ostvare komunikaciju sa njim.

5. Šta je i čemu služi DirectAccess?

DirectAccess u Windows Serveru 2016 omogućuje neprekidan udaljeni pristup intranet resursima, bez potrebe da korisnik prethodno uspostavlja VPN konekciju. Direktan pristup, takođe, omogućuje neprekidnu vezu sa aplikacionim resursima kako za interne, tako i za udaljene korisnike.

Prednost korišćenja DirectAccessa u odnosu na Virtual Private Network (VPN) je u tome što sistem administratori mogu da upravljaju udaljenim računarima na taj način kao da upravljaju računarima u lokalnoj mreži. Korišćenjem istih tehnika, koje koriste u intranetu, mogu da obezbede da udaljeni računari budu redovno apdejtovani i u skladu sa bezbednosnim i sistemskim health polisama. Ono što direktan pristup značajno razlikuje od VPN rešenja jeste i to što omogućuje korišćenje kompleksnijih i detaljnijih polisa.

6. Koja je uloga IP Address Managementa u mreži?

Upravljanje IP adresama može da bude obiman i komplikovan zadatak u velikim mrežama, zbog toga što se praćenje korišćenja IP adresa uglavnom svodi na manuelne aktivnosti. Windows Server 2016 donosi IP Address Management (IPAM) – okruženje za otkrivanje, verifikaciju, nadzor i upravljanje IP adresnim prostorom u mreži.

IPAM omogućuje administraciju i nadzor DHCP-a i DNS-a, omogućavajući jasan pregled na to gde i kako se IP adrese koriste. IPAM sakuplja informacije sa domen kontrolera i Network Policy Servera (NPS-a), a zatim ih skladišti u Windows Internal Database. IPAM pomaže u oblasti IP administracije kroz aktivnosti planiranja, upravljanja, praćenja i revizije. IP Address Space Management omogućuje administratorima da upravljaju, prate, revidiraju i prave izveštaje o kompanijskim IPv4 i IPv6 adresnim prostorima.

7. Kako se realizuje udaljeni pristup?

Poslednjih godina, odnosno skoro celu poslednju deceniju, prisutna je sve veća potreba da sistem administratori odlično poznaju tehnologije koje omogućuju udaljenim korisnicima da se povežu na kompanijsku mrežnu infrastrukturu. U ove tehnologije spadaju virtuelne privatne mreže (Virtual Private Networks – VPN) i DirectAccess (direktni pristup) – servisi prisutni počev od Windows 7, preko Windows 8, do Windows 10 operativnih sistema.

Remote access VPN veze daju mogućnost korisnicima koji rade van lokalne kompanijske mreže (na primer, iz drugog grada, od kuće ili sa neke druge udaljene lokacije) da uspostave komunikaciju sa matičnim serverom u kompanijskoj privatnoj mreži, putem infrastrukture javne mreže (kao što je internet). DirectAccess na Windows Serveru omogućuje neprekidan udaljeni pristup intranet resursima, bez potrebe da korisnik prethodno uspostavlja VPN konekciju. Direktan pristup, takođe, omogućuje neprekidnu vezu sa aplikacionim resursima kako za interne, tako i za udaljene korisnike.

Plan i program predavanja:

1. Planiranje i implementacija IPv4 mreže

• IPv4 adresiranje
• IPv4 podešavanja
• Upravljanje IPv4 mrežom i rešavanje problema

2. Implementacija DHCP-a

• Prikaz DHCP server role
• Postavljanje DHCP-a
• Upravljanje DHCP-om i rešavanje problema

3. Implementacija IPv6 mreže

• Uvod IPv6 adresiranje
• Konfigurisanje IPv6 hosta
• Implementacija koegzistencije IPv6 i IPv4 
• Prelazak sa IPv4 na IPv6 

4. Implementacija DNS-a

• Implementacija DNS servisa
• Upravljanje DNS servisima i otklanjanje problema
• Podešavanje DNS zona
• Podešavanje razrešavanja naziva između DNS zona

5. Implementacija i upravljanje IPAM-om

• Prikaz IPAM-a
• Implementacija IPAM-a
• Upravljanje IP adresnim prostorima pomoću IPAM-a

6. Udaljeni pristup u Windows Serveru 2016

• Prikaz udaljenog pristupa
• Implementacija Web Application Porxyja
• Planiranje i implementacija VPN-a

7. Implementacija DirectAccessa

• Prikaz DirectAccessa
• Implementacija DirectAccessa pomoću Getting Started Wizarda
• Implementacija i upravljanje naprednom DirectAccess infrastrukturom

8. Implementacija mreže za filijale

• Analize i funkcionalnosti mreža za filijale
• Implementacija Distributed File Systema (DFS-a) za filijale
• Implementacija BranchCachea za filijale