Tehnološki razvoj

Prema zaključcima Komisije za obrazovanje Saveta Evrope (Lisabon 2000. godine) zacrtan je cilj da Evropska Unija postane najnaprednija i najdinamičnija zajednica sa ekonomijom koja je utemeljena na znanju i obrazovanju. Rok za ispunjenje ovih zaključaka je 2010. godina, jer Evropa danas zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Japanom. Zbog toga je na sastanku istog tela Evropske Unije, samo 2003 godine u Barseloni, dogovoreno pet temeljnih podciljeva koje treba ostvariti. Između ostalog, izdvajamo da je potrebno do 2010. godine procenat stručnjaka na područiju tehničkih i prirodnih nauka, kao i informatike, povećati do iznosa od 15% i da 12,5% odraslih mora biti uključeno u doživotno obrazovanje. Specificira se da će se to ostvariti podsticanjem mobilnosti studenata, nastavnika i radne snage, celoživotnim učenjem, upotrebom IT-a itd.


Jedna od najznačajnijih incijativa danas u svetu svakako je i koncept permanentnog učenja, koji je postao glavna odrednica društvenih, privrednih i obrazovnih politika u svetu. Njegova ostvarivost zavisi od osposobljenosti pojedinaca za snalaženjem u IT-ju). Ukazujemo na činjenicu da se inicijative u Evropi svode na stvaranje tehničke infrastrukture i informatičkog opismenjivanja gradjana. Tehnološki razvoj porušio je mnoge prepreke i zahteva puno iskorištavanje ljudskih potencijala kao i odlično poznavanje IT veština, a preko njih dobijanje mogućnosti za izgradnju informatičke pismenosti.

 

Tu tendenciju karakteriše i kategorija “netradicionalnih” studenata, odnosno zaposlenih ljudi koji su napustili ideju jednog radnog mesta za celi život, i koji se radi prekvalifikacije i obnavljanja znanja uključuju se u obrazovni proces. To dovodi do pojave i omasovljenja kategorije učenja na daljinu, koje osigurava veću dostupnost i raspoloživost obrazovanja, fleksibilnost, individualizirano i aktivno učenje, a što vodi ka našem prvom zapažanju – omogućavanje velikom broju ljudi da dostignu nivo informatičke pismenosti 21. veka. Predloženi nastavni plan i program predvidja učenje na daljinu.


U UNESCO-voj studiji iz 1994. godine tvrdi se da ‘’digitalni rascep ili jaz’’ koji zbog brzog napredovanja novih tehnologija stvara opasnost od podela i nejednakosti, nije jaz izmedju razvijenih i nerazvijenih. Najveći jaz pojavljuje se unutar društava, izmedju onih koji znaju da koristiti nove tehnologije i onih koji ne poseduju potrebne veštine i znanja.

Ovde moramo pomenuti i globalizaciju kao proces od izuzetne važnosti za dešavanja u svetu. Kao proces medjuzavisnosti zemalja na skoro svim poljima, doprinela je konkurenciji misli, ideja, znanja i izvršila veliki uticaj na razvoj informatičkog društva današnjeg sveta. Na globalnom tržištu radne snage značajna je potražnja za vrhunskim stručnjacim iz IT oblasti, koji će doprineti razvoju društva u celini.


Nove IT predstavljaju osnov razvoja svakog društva, tvrde stručnjaci Ujedinjenih Nacija. Savremene IT ruše socijalne, ekonomske i geografske barijere, pomažući ljudima da povećaju svoja saznanja, poboljšaju životne uslove i učestvuju u donošenju odluka koje će uticati na njihovu budućnost.


Tendencije promena u obrazovanju i pokušaju njegove harmonizacije su takodje rezultat tehnološkog razvoja i napretka. Savremena dostignuća današnjice postignuta su uz zajedničku saradnju različitih društvenih segmenata, uz učešće moćnih kompanija i visoke primene znanja i novih tehnologija. Modernu nauku karakterišu zajednički projekti više različitih edukativnih centara, koji su realizovani sredstvima transnacionalnih kompanija, a primenjuju se u svim razvijenim privredama. Učesnici u takvim projektima na globalnom nivou postaju lideri u okviru oblasti kojom se bave, doprinoseći razvoju pre svega svojih nacionalnih ekonomija, podižući konkurentnost svojih obrazovnih institucija i kadrova, ali i doprinoseći razvoju čovečanstva u opštem smislu.

Budućnost svakog mladog stručnjaka bazira se na znanju i obrazovanju kao jednistvenoj kategoriji koja predstavlja premisu za uspeh svakog društva.

U našoj zemlji shvatanje značaja IT-ja i postavljanje strateškog prioriteta razvoja istih počinje od sredine devedesetih godina prošlog veka. Godine 1997. donesena je i usvojena sveobuhvatna "Strategija daljeg razvoja informatike u SRJ". Ona je ukazala i dala smernice za dalje pravce razvoja IT kod nas u periodu koji nastupa.

Polazeći od ovih tendencija i dostignuća, pre svega u novom shvatanju obrazovanja, novom poimanju uspeha i razvoja jedne nacije, a zatim velikom i značajnom uticaju koje su na ove procese odigrale računarske nauke,  ITAcademy predlogom svoga rada, daje snažnu inicijativu za priključenje naše zemlje takvim tendencijama, kao velikoj šansi za brzi razvoj i napredak.

3 načina da dobijete odlično plaćen posao

Spremili smo dokument koji otkriva tri pouzdana načina za dolazak na dobro plaćenu poziciju za stručan rad sa računarima. Preuzmite izveštaj ovde.