Učenje na daljinu

Definicija učenja na daljinu
Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association, www.usdla.org) definiše pojam učenja na daljinu kao “dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu”.   J

edna od definicija, koja po mišljenju autora ove studije jednostavno i dobro određuje pomenuti pojam glasi: “Obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima“.  
 

O učenju na daljinu
Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih društava. U oblasti Iiformacionih tehnologija značaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri sa tehnološkim razvojem društva.  

Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti učenja na daljinu, raspoloživost takvog načina edukacije povećava se dramatično. Mnoge tradicionalne škole neke od svojih programa koncipiraju u obliku učenja na daljinu, a mnoge škole su izrasle fokusirajući se isključivo na učenje na daljinu. Nove mogućnosti i obaveze u karijeri mladih ljudi, u smislu promene mesta rada, promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu, čine da nove generacije studenata, koje su u mogućnosti da svoje školovanje radeći finansiraju, sve više pristupaju programima učenja na daljinu.  

Razvoj privrede koji nas očekuje u budućem vremenu svakako nam ne dozvoljava situaciju da su nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da pak biraju između studija i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako suprostavljene. Mladom čoveku treba omogućiti da radi i uči u isto vreme.   Većina škola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane Distance Learning programe. Pre svega, takve programe karakteriše velika posećenost i učešće “novih” generacija studenata. Podaci koje je za 2003. godinu iznela u javnost gore pomenuta asocijacija govore o više miliona studenata širom Amerike i Evrope koji su trenutno u nekom od oblika „Distance Learning” studija.   K

od nas to nije slučaj. Pojedinačni slučajevi koji se u našem okruženju gotovo jedva mogu i pronaći i sresti tretiraju učenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomoć svojim studentima u nastavnom procesu i to najčešće u formi objavljivanja tekstualnih materijala na Internetu. Bez obzira što u svojim razmatranjima polazimo od toga da će budući polaznici biti generacija nezaposlenih svršenih srednjoškolaca, ne smemo iz vida ispustiti jednu veliku populaciju stanovništva i to pre svega:

• nezaposleni odrasli ljudi (sa potrebom sticanja tržišno korisnih stručnih znanja)  

• zaposlenih ljudi sa srednjom stručnom spremom (sa potrebom nastavka obrazovanja)   

• zaposlenih sa visokom stručnom spremom (sa potrebom inoviranja i nadogradnje postojećih znanja)

Veliki broj konvencija, inicijativa i strategija izvedenih ili promovisanih unutar Evropske Unije govori o tome da su najveća očekivanja od obrazovanja upravo u domenu potrebe neprekidnog učenja tokom života.   

Učenje tokom celog života

Na zasedanju Evropskog veća u Lisabonu 2000. godine donet je Memorandum o doživotnom učenju (Memorandum on lifelong learning, Europian Comision, Paris, 1996) koji potvrđuje da je Evropa ušla u "vreme znanja" sa svim onim implikacijama koje ta činjenica ima na kulturni, ekonomski i društveni život. Evropsko veće je takodje zaključilo da je unapređenje doživotnog učenja nužno za uspešnu tranziciju ka društvu i ekonomiji utemeljenim na znanju.

Doživotno učenje mora postati vodeće načelo celokupne organizacije obrazovanja i sticanja znanja i glavni način za razvoj građanstva, društvene povezanosti i zapošljavanja. Jedna od karakteristika savremenog informacionog društva je da nakon redovnog obrazovanja (osnovna škola, srednja škola, fakultet itd) građanin ima potrebu da nastavi sa obrazovanjem i to u vremenu i na način koji ne remeti njegove dnevne obaveze. Sama po sebi se nameće potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode nezavisno od lokacije i vremena. 

Postavlja se pitanje da li i kako standardni tradicionalni obrazovni proces može odgovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to svakako moguće primenom savremenih tehnoloških rešenja u procesu učenja. Naglim razvojem informatičke tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim područjima ljudske delatnosti, edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nazavisna od vremena i prostora.