Prednosti učenja na daljinu

Osnovne prednosti distance learning-a za studente

Student svoje prednosti vidi u:

• Smanjenju troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija.
• Mogućnosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivališta bez potrebe za njegovom promeno.
• Izboru škole van fizičkih granica matične zemlje.
• Mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija.
• Prevazilaženju nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti.
• Samoorganizovanju vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči).
  
  

Učenje na daljinu u odnosu na klasični "tradicionalni” pristup učenju pokazuje sledeće prednosti:

• Omogućuje stalno učenje (Lifelong learning) i profesionalno usavršavanje.
• Učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu. Na raspolaganju im je veliki broj predmeta koje nude različite institucije ili nastavnici-pojedinci.
• Vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele.
• Mesto učenja može se odabrati – zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće...).
• Dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom području – učenici pronalaze i pohađaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade.
• Učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima – učenik može “pohađati” barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka.
• Izbor svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: “klasični” pisani materijal uz vođenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije,...), više multimedije - grafike, animacije, zvuka...
• Praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrži nivo “pismenosti za 21. vek”.
• Samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika koji samostalno traže izvore informacija.