Kurs Microsoft Web Services

Kurs Microsoft Web Services posvećen je kreiranju web servisa korišćenjem Microsoft tehnologija. Dva dominantna tipa web servisa danas su SOAP i REST, dok u poslednje vreme REST ima apsolutni primat kada je u pitanju najveći broj različitih tipova aplikacija. Stoga je kurs Microsoft Web Services u potpunosti posvećen kreiranju REST servisa korišćenjem Microsoft tehnologija.

Opis i cilj kursa Microsoft Web Services

Web servisi su zapravo jedna vrsta web aplikacija, koja umesto prezentacione logike korisniku isporučuje samo podatke u nekom od popularnih formata. Komunikacija između klijenata i REST servisa se najčešće obavlja posredstvom HTTP protokola, dok se podaci dele korišćenjem JSON formata. Stoga je u kursu Microsoft Web Services posebna pažnja posvećena pojmovima HTTP i JSON.

U kursu Microsoft Web Services polaznici imaju prilike da se upoznaju sa osnovnim postulatima HTTP protokola praktičnim ostvarivanjem komunikacije između servera i klijenata. U tu svrhu u kursu se koriste različiti programi kao što su Postman, Insomnia, Httpie, Hoppscotch... Pored toga, kurs obrađuje sintaksu i pravila formatiranja podataka korišćenjem JSON-a, čime se zaokružuje poznavanje „propratnih“ tehnologija kada je u pitanju rad sa REST servisima.

Ultimativna Microsoft tehnologija za kreiranje web aplikacija je ASP.NET Core. Reč je o tehnologiji koja omogućava da se na veoma lak način obavi kreiranje REST servisa. Microsoft takvu tehnologiju naziva ASP.NET Core Web API. Reč je o softverskom okviru koji je razvijen na dobro poznatom skupu funkcionalnosti ASP.NET Core MVC, koji omogućava razvoj web aplikacija poštovanjem troslojne softverske arhitekture – MVC.

Kroz nekoliko logičkih celina kursa Microsoft Web Services polaznici imaju prilike da se upoznaju sa najznačajnijim aspektima razvoja REST servisa korišćenjem ASP.NET Core Web API okvira. Ilustrovano je kreiranje servisa, konfigurisanje rutiranja i bezbednosti, rad sa podacima i objavljivanje.

Pohađanjem kursa Microsoft Web Services polaznici se osposobljavaju za kreiranje web servisa korišćenjem Microsoft tehnologija. Nakon kompletiranog kursa, polaznici će poznavati osnovne principe funkcionisanja Web API aplikacija i pristupe za njihovo kreiranje. Oni će biti u mogućnosti da upotrebe sledeće aspekte razvoja Web API-ja: komunikaciju sa bazom, prihvatanje JSON podataka, omogućavanje CORS zahteva, hostovanje servisa u cloud platformi Windows Azure, implementaciju sigurnosti…

Kurs Microsoft Web Services će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta su web servisi?

Moderne mobilne, web, pa i desktop aplikacije, svoje funkcionisanje veoma često temelje na jednom ili više web servisa, koji za njih obavljaju određeni deo aplikativne logike. Servisi su samostalne aplikativne komponente, koje izlažu određenu funkcionalnost na korišćenje svojim klijentima. Komunikacija sa servisom se obavlja preko mreže, najčešće korišćenjem web-a, pa otuda i naziv web servisi. Funkcionisanje servisa se sastoji od prihvatanja zahteva i njegove obrade. Rezultat obrade jeste odgovor koji servis prosleđuje klijentu.

Web servisi su potpuno samostalne, nezavisne i zaokružene celine. Oni mogu biti kontaktirani od strane klijenata bilo kog tipa, sve dok klijenti znaju na koji način je potrebno da se servisu obrate.

2. Koje Microsoft tehnologije postoje za kreiranje web servisa?

Microsoft poseduje dve tehnologije za kreiranje web servisa: WCF i ASP.NET Core.

WCF je skraćenica koja označava pojam Windows Communication Foundation i reč je o ultimativnoj Microsoft tehnologiji za kreiranje SOAP servisa. Ipak, WCF nije deo .NET (Core) platforme, pa se tako prilikom razvoja WCF servisa ne može računati na platformsku interoperabilnost koju .NET automatski donosi.

Sa sve većom popularizacijom RESTfull servisa, Microsoft se okrenuo razvoju tehnologije za njihovo kreiranje pod okriljem softverskog okvira ASP.NET Core. S obzirom da su RESTfull servisi samo jedna vrsta web aplikacija, Microsoft nije imao puno posla. Unutar ASP.NET Core softverskog okvira dodate su funkcionalnosti koje omogućavaju web aplikacijama da funkcionišu kao REST servisi. Tako je na kraju RESTfull servise veoma lako moguće kreirati korišćenjem ASP.NET Core okvira.

3. Šta je SOAP?

SOAP (Simple Object Access Protocol) je sistem razmene informacija između dva programa koji se koristi u SOAP web servisima. Dva programa se povezuju koristeći SOAP, tako što koriste HTTP protokol za osnovnu razmenu informacija, a zatim, u samim HTTP porukama, razmenjuju specifične sadržaje, bazirane na SOAP principima. Takvi sadržaji su uvek napisani jezikom XML. Pomoću XML-a, u porukama, jedan program govori drugom koju operaciju želi da izvrši i sa kojim parametrima, dok su istim jezikom napisani i rezultati izvršavanja. Zahvaljujući takvom konceptu, dva programa ne moraju biti napisana istim jezikom, niti koristiti istu izvršnu tehnologiju, sve dok su u stanju da razumeju opšte protokole i jezike, kakvi su HTTP i XML.

4. Šta je REST?

REST (Representational State Transfer) je pojam koji predstavlja arhitekturalni stil za izgradnju API-a web servisa. API je zapravo interfejs koji servis izlaže kako bi klijenti mogli da ga kontaktiraju. Za web servis čiji API zadovoljava REST pravila, kaže se da je RESTful.

REST je zapravo poseban stil korišćenja HTTP protokola za komunikaciju između klijenata i servisa. HTTP je protokol koji koriste svi postojeći web sajtovi. Da li su onda svi web sajtovi neka vrsta REST aplikacije? Nisu. Da bi neka aplikacija bila REST aplikacija, potrebno je  da koristi HTTP protokol na specifičan način, koji se razlikuje od načina na koji ga obično koriste web sajtovi. Takav način podrazumeva da se određene HTTP metode koriste za odgovarajuće operacije nad podacima. Takođe, rezultati izvršavanja REST aplikacija gotovo nikada ne uključuju grafičke sadržaje, već isključivo podatke.

5. Zašto su nam potrebni web servisi?

Iz ugla običnog korisnika, kao logično se nameće pitanje potrebe za web servisima. To ne čudi, zato što običan korisnik uopšte nije ni svestan postojanja web servisa. Običan korisnik tako može da pomisli da nam web servisi uopšte nisu ni potrebni. Ipak, takva konstatacija je pogrešna jer, praktično, sve mobilne aplikacije, web aplikacije, online igre, online poslovne aplikacije i mnoge druge vrste programa, u pozadini koriste upravo web servise za komunikaciju sa svojim matičnim programima, koji se nalaze na udaljenim računarima. Primetili ste da danas malo programa radi ispravno ukoliko nije na internetu. Ukoliko ste se zapitali sa kim to takvi programi komuniciraju preko interneta – odgovor je vrlo jednostavan. Oni komuniciraju sa web servisima.

6. Zašto web servisi nemaju grafički korisnički interfejs?

U najvećem broju slučajeva, osnovna uloga web servisa jeste rad sa podacima. Stoga je kod web servisa, umesto na prezentaciji, osnovni fokus na samom podatku. To je ono što jedna aplikacija ne može da generiše samostalno, pa se u tu svrhu obraća servisu.

Klijentske aplikacija mogu imati bogatu grafiku, vrhunski dizajn, animacije, korisnički interfejs i slično. Ali, sve to ima smisla samo ukoliko klijentske aplikacije imaju šta da prezentuju korisnicima. Sa druge strane, i servisi bi mogli imati bogato grafičko okruženje, ali to ne bi imalo svrhu, jer je klijentskim aplikacija od servisa potrebno samo jedno – podatak.

7. Šta je to interoperabilnost?

Interoperabilnost je pojam koji se odnosi na mogućnost interakcije različitih tehnologija. Ako, na primer, imamo jedan program napisan u jeziku C#, a drugi u JavaScript jeziku, oni ne mogu da komuniciraju jer se tehnologije kojima su implementirani razlikuju.

Web servisi prevazilaze upravo opisanu prepreku, tehnikama za komunikaciju koje su platformski i tehnološki nezavisne. Svi programski jezici poznaju protokole TCP, HTTP i formate XML i JSON. Sve što je takvim programima potrebno kao bi se povezali i razmenjivali informacije, jesu upravo spomenuti protokoli i formati koji su nezavisni. Klijenti tako mogu da komuniciraju bez „razmišljanja” o tome ko se nalazi sa druge strane. Osobina programa koja im omogućava da ostvare takvu vrstu konverzacije sa drugim programima, poznata je kao interoperabilnost.

Plan i program predavanja:

Modul 1: Uvod

• Uvod u razvoj servisno orijentisanih aplikacija

Modul 2: HTTP i JSON

• Internet protokoli
• HTTP
• JSON

Modul 3: ASP.NET Core Web API

• Uvod u ASP.NET Core Web API
• Kreiranje servisa korišćenjem kontrolera

Modul 4: Rutiranje i rad sa podacima

• Rutiranje zahteva i rukovanje parametrima
• Integracija sistema za rad sa podacima

Modul 5: Bezbednost i objavljivanje

• Implementacija bezbednosti
• Objavljivanje