• U zemlji sa osam miliona ljudi, prosečnog radnog dana se održi 700 hiljada sastanaka
• 60% ljudi koji zapisuju informacije za vreme sastanka to rade zato što žele da drugima izgledaju kao da slušaju o čemu se priča na sastanku
• Prosečna zaposlena osoba se prekida u svom poslu sedam puta na svakih sat vremena. Ukupno prekidanje i gubitak koncentracije zbog prekidanja traje između 3-4 sata, što je praktično pola radnog vremena. Još gore, za 80% prekidanja se može oceniti da imaju malu vrednost i da nisu bila neophodna, čime prosečan zaposleni baca 2-3 sata dnevno.
• U poslednjih 20 godina, radno vreme je povećano za 15% a slobodno vreme je smanjeno za trećinu.
• Polovina svih informacija na svetu koja nam je dostupna danas nije postojala pre 10 godina.
• Danas, prosečna osoba ima pristup većem broju novih informacija dnevno nego što je prosečna osoba koja je živela u 1900. godini imala za ceo svoj život.

Ukratko, mnogo informacija, malo vremena, mnogo prekidanja, malo kvalitetne grupne organizacije.

Zato je na svakom od nas da se u poslovnom okruženju oslonimo na lične snage. Da se samostalno organizujemo, naučimo pravilne tehnike menadžmenta vremena i redovno motivišemo.

Na primer, poznato je da:

• Jedan sat planiranja može da sačuva 10 sati izvršavanja.
• Ako odvojimo 5 minuta dnevno, 5 dana u nedelji, da osmislimo unapređenje u obavljanju posla kojim se bavimo, to znači da ćemo izvršiti 1200 malih unapređenja u periodu od 5 godina.
• Ako odvojimo jedan sat dnevno da naučimo nešto novo u određenoj oblasti, i tako radimo 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, za 3 godine možemo da postanemo ekspert u bilo kojoj oblasti koju želimo.

A nije loše znati i ovo: 10% novih informacija pamtimo čitanjem, 20% slušanjem, 30% gledanjem, 50% slušanjem i gledanjem, 70% izgovaranjem a čak 90% izvršavanjem.

Ja lično koristim tehniku odbijanja da bih uspeo da završim poslove koje radim samostalno. Odbijam da proveravam e-mail više od tri puta dnevno. Odbijam da budem stalno dostupan svakome (neophodno je jer za neke poslove moram da budem skoncentrisan u kontinuitetu barem dva sata). Odbijam da idem na previše sastanaka (nisu svi sastanci obavezni i ovo je lako uraditi). Odbijam da pamtim i skladištim informacije koje mi nisu direktno akcione, odnosno na osnovu kojih neću uraditi nešto konkretno u sledećih 30 dana.

Rezultat je da imam više vremena ne samo za sebe, nego mogu mirno da se posvetim kolegama i da zajedno rešimo problem ili situaciju. Zvuči apsurdno, ali bolje je da za zajednički rad imam dva ili tri sata kvalitetnog vremena nego osam sati nervoznog.