Pre tačno 110 godina, čuveni ruski futurista i revolucionar Vladimir Majakovski pevao je o jednom oblaku u pantalonama, a početkom dvehiljaditih jedan drugi „oblak” u potpunosti je revolucionisao način na koji čuvamo i koristimo podatke.
Vreme je da saznate više o cloud computingu.
Cloud computing podrazumeva isporuku IT resursa, kao što su serveri, prostor za skladištenje podataka i softver, putem interneta. Zahvaljujući ovakvom načinu pružanja usluga, korisnici više ne moraju da poseduju i održavaju fizičku infrastrukturu, već plaćaju samo ono što koriste. To znači da provajder, koji se može nalaziti bilo gde na planeti, obezbeđuje pojedincima i kompanijama pristup različitim tehnološkim servisima po potrebi.
Otuda nije preterivanje kada se kaže da je cloud computing u potpunosti promenio način na koji učimo i radimo.
Možda niste toga svesni, ali svima nam je glava u oblacima. Naime, ukoliko ste nekada koristili neki od servisa kao što su Google Drive, Dropbox, Microsoft OneDrive ili čak Netflix, znači da ste iskoristili prednosti clouda.
Reč je o tehnologiji koja omogućava da se podaci, aplikacije i servisi čuvaju i koriste putem interneta, umesto da budu sačuvani na lokalnim serverima ili računarima.
Dakle, umesto da kompanija ili pojedinac troše novac i vreme na izgradnju sopstvenog servera, oni sada jednostavno i lako iznajmljuju prostor i resurse od provajdera koji imaju moćne servere širom sveta. To znači manje troškova, više fleksibilnosti i dostupnost sa bilo kog uređaja – bilo kada i bilo gde.
Sve što korisniku treba da bi pristupio tim servisima jeste internet konekcija. O svemu ostalom vodi računa cloud kompanija koja pruže usluge. To podrazumeva brigu o infrastrukturi, održavanju, sigurnosti i ažuriranjima.
Digitalna transformacija u kojoj trenutno živimo svoj uspeh duguje, između ostalog, i cloud computingu.
Neki od najvažnijih digitalnih resursa koje kompanije i pojedinci koriste u svakodnevnom radu funkcionišu putem cloud tehnologije.
Oblaci u prirodi imaju najrazličitije oblike, ali kada je u pitanju cloud computing, govorimo o tri vrste glavnih servisa:
Digitalno doba postavilo je u centar interesovanja sigurnost.
S obzirom na to da se na cloud serverima čuvaju bitni podaci kako za poslovanje kompanija, tako i za pojedince, mnogi brinu da li su njihovi fajlovi dovoljno zaštićeni.
To je i razlog zbog čega cloud kompanije ulažu ogromne napore i značajne resurse u bezbednost.
One to rade na različite načine:
Pre svega, svi podaci se čuvaju u zaštićenim data centrima koji poseduju:
Može se reći da je cloud computing uneo dodatnu sigurnost u digitalni prostor, posebno kada je reč o malim i srednjim kompanijama. Naime, prelaskom na cloud servere, one značajno podižu nivo svoje bezbednosti, jer bi sofisticirana zaštita, kakvu nude cloud provajderi, za njih inače bila izuzetno skupa i nedostupna.
Cloud okruženja nude bogatu raznolikost i fleksibilnost i, u zavisnosti od svojih potreba, budžeta i nivoa zaštite, kompanije mogu da izaberu odgovarajući model. U praksi se uglavnom sreću 4 glavna tipa cloud okruženja:
Ovo je najrasprostranjeniji model, okruženje u vlasništvu već pominjanih globalnih kompanija kao što su Amazon, Microsoft i Google.
Šta zapravo znači javni oblak?
Znači da više korisnika deli istu infrastrukturu (servere, mreže i memoriju), ali su njihovi podaci strogo odvojeni i zaštićeni enkripcijom.
Glavne prednosti public clouda su niži troškovi, visoka skalabilnost, brza implementacija i jednostavna upotreba.
Zbog svega toga, ova vrsta cloud okruženja je savršena za startapove, male biznise i pojedince. Jednostavno, sa ograničenim budžetom u public cloudu dobijate napredne resurse.
Za organizacije koje žele maksimalnu sigurnost i potpunu kontrolu rezervisan je private cloud. Ovakvo okruženje moguće je dizajnirati na internim kompanijskim serverima ili iskoristiti usluge specijalizovanog cloud provajdera koji može da obezbedi izolovano okruženje.
Public cloudu mogu da pristupe isključivo ovlašćena lica, zbog čega ga često koriste banke i finansijske institucije, državne organizacije, odnosno kompanije koje rade sa poverljivim podacima.
U odnosu na druge modele, privatni cloud podrazumeva višu cenu održavanja.
Manje poznat i zastupljen model, community cloud, u praksi se pokazao kao veoma koristan. On podrazumeva okruženje koje deli više organizacija sa sličnim potrebama.
Sjajan je za organizacije u zdravstvenom ili obrazovnom sektoru. Na primer, više bolnica ili univerziteta može koristiti zajednički cloud za istraživanje ili razvoj. Korisnici u ovom okruženju ostvaruju niže troškove zahvaljujući tome što se dele između učesnika, uživaju zajednička pravila i standarde i ostvaruju bolju međusobnu saradnju.
Najbolje od dva sveta – javnog i privatnog – stiče se u okruženju poznatijem kao Hybrid Cloud.
Kompanije najčešće koriste ovakav pristup, pa tako javni oblak koriste za aplikacije i podatke koji su manje osetljivi, dok najvažnije čuvaju na privatnom oblaku.
Ovo okruženje karakteriše fleksibilnost, bolja optimizacija troškova, adekvatna sigurnost i puna kontrola nad ključnim podacima.
Kompanije koje žele da postignu balans između performansi, sigurnosti i troškova najčešće se opredeljuju za ovakvo okruženje.
Da biste shvatili kako cloud pomaže biznisima uopšte, poslužićemo se primerom online prodavnice.
Za svaku e-trgovinu potreban je sajt sa podacima o proizvodima, prodajama i porudžbinama.
Pre pojave cloud tehnologije, prodavnice ovog tipa morale bi da kupe sopstvene servere, plate njihovu instalaciju, održavanje, struju, hlađenje, kao i IT tim koji će o svemu tome brinuti.
To u startu podrazumeva velike troškove, ali postoji još jedna poteškoća – ovi troškovi su veliki bez obzira na to da li sajt ima mnogo, malo ili nema uopšte poseta. Što bi naš narod rekao: radio, ne radio, stižu ti računi.
Cloud je ovo u potpunosti promenio. Servisi kao Amazon Web Services (AWS) ili Microsoft Azure ne samo da omogućavaju prodavcima da iznajme svoj server u oblaku već i da zakupe samo onoliko prostora koliko im treba, u trajanju koje njima odgovara.
To znači da ukoliko na početku sajt poseti recimo 1 000 potencijalnih kupaca mesečno, troškovi servera će biti mali. Kada se broj poseta poveća, cloud automatski proširuje kapacitet i prodavci doplaćuju samo dodatne resurse koje koriste. Ukoliko promet ponovo opadne, sistem se vraća na prethodne postavke i troškovi opadaju.
Dakle, zahvaljujući cloud tehnologiji, troškovi biznisa su u skladu sa njihovim profitom. To je velika olakšica, jer smanjuje izdatke u situacijama kad veliki promet izostane.
Drugim rečima, cloud funkcioniše kao plaćanje struje i vode po potrošnji.
Malo stariji gejmeri znaju kolika je ranije bila avantura i neizvesnost nabaviti omiljenu video-igru. Pre pojave clouda morali ste da kupite igricu na CD-u, potom je instalirate na svoj računar na kome čuvate fajlove. Ukoliko kompjuter nema dovoljno memorije ili ima zastarele specifikacije, igra ne radi. Takođe, ukoliko želite da igrate na nekom drugom uređaju, morate igru ponovo da instalirate i prebacite sve podatke. Posedovanje CD-a značilo je da imate fizičku kopiju igrice, a da o stvarima poput instalacije, ažuriranja i prostora na disku sami brinete.
Danas gejmeri nemaju tih problema. I sve to zahvaljujući cloudu.
Servisi kao što su Xbox Cloud Gaming i NVIDIA GeForce Now omogućavaju igračima igranje direktno putem clouda, bez potrebe da bilo šta instaliraju na svom računaru. Naime, igra se pokreće na moćnim serverima u cloud centru, a gejmeri samo strimuju sliku igre na svoj uređaj. Slično kao kad se gledaju filmovi na Netflixu.
Dakle, nije potreban skup računar, niti briga o ažuriranju i memoriji. A najlepše od svega je to što se plaća pretplata ili vreme korišćenja, a ne fizički disk. Dakle, koliko igrate, toliko i platite.
Za sve one koji razmišljaju o karijeri u IT industriji, cloud tehnologije mogu biti sjajna prilika.
- Naime, čak 98% kompanija u svetu koristi cloud rešenja.
Upravo u skladu sa ovolikom rasprostranjenošću raste i potreba za stručnjacima koji znaju kako da takve sisteme dizajniraju, održavaju i optimizuju.
Ukoliko i vi želite da „hodate po oblacima”, odnosno da naučite cloud programiranje, ovo su neke od najpopularnijih platformi koje bi trebalo da savladate:
Specijalizacija za neku od ovih platforma učiniće vas traženim stručnjakom, ali još veće mogućnosti može vam doneti kombinovanje različitih servisa kroz multi-cloud i hybrid cloud strategije.
Ono što je važno da znate jeste da vam znanje o cloud computingu otvara brojne prilike za karijeru u IT sektoru: od administratora i DevOps stručnjaka do IT konsultanta i cloud arhitekte. Dakle, cloud znanja vam pružaju neslućene mogućnosti.
Da biste razvijali, testirali i održavali aplikacije koje funkcionišu u cloud okruženju, biće vam potrebno da steknete određena znanja.
Za rad sa aplikacijama koje funkcionišu u cloud okruženju najkorisniji jezici su:
Pored ovoga, biće potrebno da naučite i algoritme, strukture podataka i glavne principe objektno-orijentisanog programiranja (OOP), jer je bez njih gotovo nemoguće praviti stabilne cloud aplikacije.
Za početak je najbolje da izaberete jednu od popularnih cloud platformi koja će poslužiti kao odskočna daska za dalje sticanje znanja.
Da biste potvrdili svoje znanje na internacionalnom nivou i povećali svoje šanse kod stranih i domaćih poslodavaca, bilo bi dobro da polažete za neke od međunarodno priznatih sertifikata kao što su AWS Certified Developer, Microsoft Azure Developer Associate ili Google Cloud Engineer.
Cloud aplikacije pre svega čuvaju podatke, pa je veoma važno da znate kako njima da upravljate. Naučite neke od glavnih baza, kao što su SQL i NoSQL baza.
Cloud razvoj ide u paru sa DevOps praksom – načinom rada koji spaja programiranje i administraciju sistema. Alati kao što su Git, Docker i Kubernetes, Terraform i CI/CD biće vam neophodni.
Poznavanje funkcionisanja enkripcije, autentifikacije korisnika, API zaštite i upravljanja pristupima (RBAC) omogućiće vam da vladate sigurnosnim mehanizmima različitih platformi.
Cloud aplikacije se danas najčešće razvijaju u serverless okruženju, što podrazumeva pisanje koda, dok platforma automatski vodi računa o serverima. Alati kao što su AWS Lambda, Azure Functions ili Google Cloud Functions važni su za ovaj aspekt rada, a poželjno je i da savladate mikroservisnu arhitekturu, tj. da znate kako aplikaciju da podelite na manje delove koji nezavisno rade i skaliraju se prema potrebi.
Današnji cloud sistemi oslanjaju se na API-je. Potrebno je da naučite kako da kreirate RESTful i GraphQL API-je, odnosno kako da povezujete različite cloud servise. Na taj način, bićete u prilici da integrišete aplikacije u realna poslovna okruženja.
Kao i za svako IT zanimanje, poznavanje tehnologija nije dovoljno. Potrebno je da analitički sagledavate situacije i donosite logičke zaključke, odnosno da konstruktivno pristupite rešavanju različitih problema ili izazova.
U okviru naše ustanove možete steći različita znanja, koja će vam omogućiti da jednoga dana započnete karijeru cloud programera, ali i koja će vam dozvoliti da počnete da radite u različitim oblastima IT sektora.
Pyhton, JavaScript, Java, C# i DevOps alati ili baze podataka moguće je savladati za svega 9 meseci posvećenog učenja, a znanja koja tako steknete predstavljaju sjajnu osnovu za brojna IT zanimanja, između ostalog i cloud programera. Takođe, brojni domaći i međunarodni sertifikati koje izdaju kompanije kao Google i Microsoft profilisaće vas kao priznate stručnjake na svetskom tržištu rada. Učenje na ITAcademy takođe donosi i druge brojne benefite koji će vas na najbolji mogući način osposobiti za rad u dinamičnom i primamljivom IT sektoru.
Škola za građenje profitabilne
karijere programera. dizajnera. administratora. developera. 3D stručnjaka. IT menadžera.
Želite dobru platu?
Možemo da pomognemo. Slaćemo Vam uputstva, pozive na besplatne seminare i vesti sa ITAcademy. Samo unesite vaš e-mail i ime.
Copyright © ITAcademy. Sva prava zadržana. Privatnost.
Komentar