Šta „kaže” profesionalna orijentacija – ko su programeri?

Nesigurnost, zbunjenost i dezorijentisanost samo su neka od stanja sa kojima se susrećemo kada treba da donesemo važne životne odluke. Jedna, verovatno najbitnija, dovodi se u vezu sa odlukom o budućoj profesiji ili promeni profesije. Ako kažemo da čovek u toku života provede 40 najproduktivnijih i najaktivnijih godina u osmočasovnom radu radu tokom pet ili šest dana nedeljno, onda pritisak postaje još veći.

Odluka o budućoj profesiji vrlo često za mladog čoveka jeste veoma težak zadatak. Tada ni pomoć roditelja ni okoline nije velika, jer ne postoji objektivna procena detetovih sposobnosti, afiniteta, interesovanja. I, naravno, dolazi do pogrešnih izbora. Ali šta onda? Studiralo se ono što se volelo, ali posla ili zarade od takve škole nema. Kad se i dogodi ovakav scenario, bitno je znati da on nije tragičan niti bezizlazan. Postoje brojne opcije kojih nismo svesni.

U takvim životnim situacijama najbolje je potražiti stručnu pomoć. Drugim rečima, ako niste sigurni ili ne znate, pitajte. Obratite se psihologu, koji može pomoći testom profesionalne orijentacije. Što se ranije otkriju sklonosti i sposobnosti pojedinca, brže će se dostići željena poslovna produktivnost i profesionalna ispunjenost u sferi tržišta za koju postoji interesovanje.

Šta je profesionalna orijentacija? 

Reč je o sistemskoj društvenoj i stručnoj podršci u razvoju ljudskih resursa. Profesionalna orijentacija podrazumeva psihološko procenjivanje osobenosti jedne ličnosti, kao i njenih interesovanja, motiva i veština. Zahvaljujući ovoj praksi, pojedinac otkriva sposobnosti, odnosno ukupan zbir svih unutrašnjih prirodnih talenata, stečenog iskustva i dostignuća. U istoriji, termin „profesionalna orijentacija” prvi put se pominje 20-ih godina 20. veka. Dakle, može se reći da ova praksa psihologije nije nastala u savremenom dobu brzog tehnološkog i informacionog razvoja, već je kao alat za profesionalno usmeravanje postojala i u prošlom veku.

Vrlo je bitno da znamo šta hoćemo, zašto nešto hoćemo i kako to možemo da ostvarimo. Od pravog izbora profesije zavisi kvalitet života i nivo zadovoljstva jedne osobe. Međutim, nije redak slučaj da pojedinac nije u potpunosti svestan svih svojih sposobnosti i afiniteta koji mu mogu otvoriti vrata uspešne karijere. Pored toga, retko ko poznaje kretanja na tržištu rada, razvojne planove sredine itd.

Ne samo što ponekad čovek nije svestan svih prirodnih talenata koje poseduje već nekada dolazi i do maskiranja slabosti u sposobnosti. Ovo se dešava kada postoji velika odlučnost i istrajnost. Ipak, uspeh i produktivnost znatno se lakše postižu ako se individua služi svojim prirodnim i najboljim sposobnostima.

Profesionalna orijentacija može pomoći da se pojedinac – radni subjekt – oseti zadovoljno svojim radom i okruženjem, što vodi ka većem entuzijazmu, kreativnosti, lakšem sazrevanju i bržem usavršavanju. Na osnovu dobijenih rezultata iz testova ne samo da se mogu zadovoljiti potrebe zaposlenog već se i za tržište rada formira kvalitetan i potreban ljudski resurs. Ponekad se čak definišu nove sistematizacije ili formiraju nova radna mesta prema profilu radnika zarad boljeg poslovanja kompanije. Kada se svi ovi benefiti udruže, poslednja instanca društvenog dobra jeste ekonomski prosperitet zemlje i društva.

Osluškivanje pulsa tržišta 

Šta raditi i čime se baviti na tržištu koje je preživelo brojne turbulencije usled globalne ekonomske krize, premeštanja fokusa sa privrednog rasta na ekološki koncept održivosti ili sve većeg jaza između bogatih i siromašnih u savremenom svetu? Ako se danas osvrnemo na potražnju stručnog kadra, ne samo u zemlji nego i u svetu, uvidećemo da sve ove ekonomske i društvene nestabilnosti nisu uticale da se umanji potreba tržišta za stručnim ljudima u sektoru informacione tehnologije.

Ako ste pred odlukom o budućoj profesiji ili ste pogrešnu već doneli u ovoj nimalo svetloj tržišnoj klimi, te niste mogli da nađete posao ili ste ostali bez njega, možda bi trebalo da uradite testove profesionalne orijentacije i porazgovarate sa psihologom. Ova stručna asistencija vam može pomoći da otkrijete koje su to veštine ili znanja kojima možete vrlo brzo i lako ovladati a koja vam nedostaju kako biste svoj trud mogli dobro da unovčite na tržištu rada.

Prepoznajete li se? 

U cilju da vam olakšamo donošenje odluke o budućem profesionalnom opredeljenju ili eventualnoj prekvalifikaciji, predstavljamo vam neke od najčešćih osobenosti, veština, oblika motivacije i interesovanja svojstvenih ličnosti programera.

Profil idealnog programera mogao bi podrazumevati ličnost koja je sklona istraživanju, fokusirana i uz to ekstrovertna. Uz ove karakteristike, programere odlikuje i ekstremna koncentrisanost na detalje i sklonost ka problemskim izazovima.

Pobrojane odlike nikako ne treba shvatiti doslovno, jer svaki pojedinac ima osobeni skup nabrojanih osobina koje ga kvalifikuju za određeno zanimanje u okviru IT struke. Kako svako zanimanje zahteva određene karakteristike ličnosti, tako u današnjem vremenu nastaju i različita radna mesta koja imaju svoju funkciju u svetskim ekonomskim okvirima tržišta rada.

Karakterne osobine i sposobnosti dobrog programera

Ovde govorimo o intelektualnim, socijalnim, emotivnim i kreativnim sposobnostima koje bi trebalo da poseduje budući profesionalac u sferi IT industrije. Drugim rečima, to su: otvorenost, ekstrovertnost, staloženost, sposobnost da se nosi sa porazom, adaptibilnost – timski igrač, disciplinovanost (poštovanje rokova), planiranje.

Od svih pobrojanih sposobnosti, koje svakako jesu bitne, kao jedna od najbitnijih izdvaja se otvorenost, odnosno kreativnost. Nesporno jeste da je inteligencija jedan od glavnih preduslova za obavljanje poslova u domenu informacione tehnologije, kao i da je preciznost u mišljenju poželjna, ali sve ove pobrojane osobine nisu one koje će razlikovati uspešnog programera od ostalih. Verovanje da visok nivo inteligencije podrazumeva uspešnost u programiranju nije potpuno tačna. Naime, kreativnost/imaginacija smatraju se najbitnijom programerskom odlikom. Kreativni ljudi danas sve više pronalaze izazove u programiranju jer ono pruža bezbroj mogućnosti za kreativnu ekspresiju. Način na koji će programski zadatak biti rešen, a kreirani sadržaj jedinstven, prevashodno zavisi od kreativnosti programera. Programeri svoj kreativni učinak ispoljavaju u svetu aplikacija, video-igara, kreiranjem sajtova, društvenih i drugih platformi.

Jedna od vrlo bitnih odlika programera jeste sposobnost da prihvate poraz. Vrlo često programeri ne uspevaju iz prvog pokušaja da reše zadatak koji je pred njima. Na samom početku neuspeh se čak i očekuje. Zbog toga je vrlo bitno da osoba u greškama vidi izazov koji ga pokreće i iz kog može da uči. Istrajnost, staloženost i upornost u traženju rešenja, kao i volja da se nekada počne ispočetka (čak i nakon sati provedenih u radu), jesu bitne i neophodne odlike ličnosti u IT industriji.

Najčešće programeri ne rade sami, te se očekuje da programer ima izraženu crtu timskog igrača. Potrebno je da su sposobni da rade sa drugim programerima, sa korisnicima, marketinškim i prodajnim osobljem, ali i da su samostalni u radu.

Bilo da je rad u timu ili samostalan rad, neophodno je da programer zna da organizuje svoj posao kako bi ispoštovao sve zadate rokove. Sa tim u vezi, organizovanost je naredna poželjna odlika. Pre nego što se upusti u ispisivanje prve linije koda, dobar programer organizuje svoj radne obaveze, te se prvo upušta u svrhu koda. Pošto završi analiziranje i procenu željenog cilja, sastavlja se skica programske strukture. Ako govorimo o projektnim rokovima, oni svakako jesu uzrok stresa na poslu. Onda kada su rokovi kratki i kada ništa ne ide onako kako treba, vrlo je bitno da programer ima određenu staloženost i fokusiranost kako bi najjednostavnije i najuspešnije izašao iz stresnih situacija.

Koja su interesovanja dobrog programera? 

Ljudi iz sfere IT industrije još u ranom dobu pokazuju interesovanja ka nešto drugačijim hobijima. Naime, vrlo često potencijalni programeri svoje slobodno vreme koriste na kreiranje nešto jednostavnijih kompjuterskih igrica, istraživanje društvenih platformi ili upoznavanje, a nekad i izgradnju servera.

Interesovanje i praćenje aktuelnosti iz sfere novih tehnologija i njihovo istraživanje i testiranje neke su od osnovnih programerskih crta. Međutim, koliko je bitno da programer prati tokove u području programiranja, toliko je bitno i da poznaje starije programske jezike. Bolje poznavanje različitih programskih jezika stvara programera sa većom kompetencijom i iskustvom.

Uz pomenuta interesovanja, vrlo je poželjno da programer pokaže zainteresovanost i za poslovne perspektive. Idealni programer poznaje različite poslovne modele i modele zarade, ali i smerove poslovanja aplikacija, sajtova, platformi na kojima radi. Takođe, zbog uspešnog posla, programer mora obratiti pažnju i na krajnje korisnike. Važno je da poznaje putanje kretanja i načine mišljenja krajnjih korisnika onlajn-usluge kako bi kvalitetno odgovorio na zahteve poslodavca. Vrlo često takvi programeri sa svojim idejama mogu unaprediti poslovanje kompanije.

Šta motiviše dobrog programera? 

Ljude u IT industriji motiviše: želja za učenjem i stalnim napredovanjem, izazovi, strast za istraživanjem i saznavanjem, a donekle i izbegavanje bilo kakvog ponavljanja.

Praćenje trendova je neodvojiv proces za programerski profesionalni razvoj. Upravo ta tehnološka evolutivnost jeste i nešto što pokreće i podstiče ljude u IT sektoru da istražuju. Veliku motivaciju programeri vide u novim idejama i inovativnim rešenjima. Napraviti bolje, funkcionalnije, kreativnije rešenje od postojećeg dovoljno je interesantan i izazovan poduhvat za jednog programera.

Programeri su lenji. Ovu konstataciju ne treba doslovno shvatiti. Oni jesu lenji u slučajevima kada njihovi poslovi postanu neka vrsta repetitivnosti. Ukoliko u radu naiđu na bilo kakva ponavljanja, njihova lenjost postaje produktivna. Naime, u takvoj situaciji oni će razmišljati o automatizaciji procesa, koji može sačuvati vreme i novac. Ukoliko je potrebno motivisati programere, onda nikako pred njih ne treba postavljati proceduralne, rutinske ili repetitivne zadatke. Demotivisanost kod programera najčešće nastaje kada organizacija za koju rade nema dovoljno posla ili kada u poslu nema prostora za kreativnost.

Veštine dobrog programera ili određivanje alternativnog pravca karijere 

Veštine koje ima ili kojima treba da ovlada programer jesu logika i komunikacija, kao i veština rešavanja problema.

Osobe kojima rezultati testova profesionalne orijentacije pokažu da imaju odlične logičke veštine mogu se nadati poslu u IT industriji. Njih u komunikaciji odlikuje preciznost u razmišljanju i konstantno traganje za logičkim zapažanjima i zaključcima. Na neki način oni su idealni primeri onih ljudi koji ne govore ukoliko nemaju nešto pametno (logično) da kažu.

Iako bi se možda usled koncentrisanosti na detalje, dobre fokusiranosti i duže pažnje moglo misliti da su programeri introvertni, to svakako nije pravilo. Odlična komunikacija je posebno važna veština koju programer treba da ima. Oni često imaju obavezu da komuniciraju sa pretpostavljenima, menadžerima, kolegama u timu, pa čak i sa klijentima, tako da je ovo jedna od veština na kojoj je potrebno raditi. Programer ponekad ima obavezu da na najjednostavniji način približi kako funkcioniše njegov kreirani kod, što svakako nije lako objasniti.

Programeri vole logičke izazove sa nizom problema, zbog čega je kod njih veština rešavanja problema posebno izražena. Na osnovu svojih logičkih zaključaka neretko se dešava da programer pronađe više potencijalnih rešenja jednog problema.

Vreme je za profesionalnu orijentaciju

Ukoliko ste se prepoznali u IT sektoru, obavite konsultaciju sa psihologom. Vrlo je verovatno da ovo zanimanje jeste za vas, ali šta bi vam najviše odgovaralo da radite ostaje da sami otkrijete. I zato, samo napred! Nastavite da istražujete u duhu pravog programera.