Strategijski menadžment: Ključ za uspešno poslovanje kompanije

Organizovanje rada kompanije podrazumeva jasno definisanje ciljeva kako bi se svi resursi iskoristili na optimalan način. Čak i manje kompanije imaju potrebu da planiraju svoje aktivnosti kako bi se izborile za poziciju na tržištu. Zbog toga je strategijski menadžment izuzetno bitan za uspešno poslovanje.

Vođenje timova ljudi radi postizanja dugoročnih i kratkoročnih ciljeva prisutno je od početka razvija ljudske civilizacije. Iako su planovi tada bili mnogo manje kompleksni, bili su pravi pokazatelj budućnosti. Već na početku ljudskog razvoja mogla se prepoznati tendencija vođenja grupe ljudi radi zajedničkog cilja. 

Moderni menadžment se razlikuje po ciljevima i savršenijim metodama, ali je suština ostala ista – osmišljavanje efikasnih rešenja za izazove na putu do zacrtanog cilja. Da bi se postigli zacrtani rezultati, koriste se metode strategijskog menadžmenta.

Ipak, pre nego što se formira strategija preduzeća, neophodno je definisati čemu kompanija teži, tj. šta je njena misija i kako misli da to sprovede. Krenimo od vizije kompanije koja detaljnije opisuje njen položaj u budućnosti. Preduzeće teži tom idealu, a do njega će doći kada se iskoriste maksimalno svi kapaciteti firme i njen položaj na tržištu. 

Misija predstavlja opšti opis – šta, s kim i za koga organizacija radi. Definisanjem vizije, misije i ciljeva firme postavljaju se osnove za strategijski menadžment. Tek nakon toga se mogu definisati dugoročni ciljevi organizacije kako bi se kreirale određene strategije.

Zanima vas ova oblast?

Na ITAcademy možete pohađati program IT Management i postati stručnjak iz oblasti IT poslovanja. Ukoliko vas zanima internet biznis, program Online Sales & E-business Development će vam pomoći da ostvarite zavidan uspeh.

Šta je strategijski menadžment

Strategijski menadžment se bavi upravljanjem preduzećem. To se vrši pomoću jasno definisanih ciljeva i resursa za njihovo ostvarivanje. Na ovaj način se planiraju aktivnosti i donose strateški važne odluke. To može da bude rešenost kompanije da se fokusira na zaradu na internetu, tj. na e-commerce poslovanje. Ovakve odluke su često usmerene na budućnost, pa se bira pravi trenutak za pozicioniranje i obezbeđivanje uslova za ostvarivanje profita.

Pored toga, izuzetno je važno na vreme prepoznati šansu koja se pruža na tržištu i maksimalno je iskoristiti. Ukratko, reč je o modernom načinu upravljanja kompanijom, gde se na osnovu ciljeva i uslova poslovanja određuje strategija. Važno je da kreirate strategiju koja će preduzeće pripremiti za sve izazove u budućnosti. Na ovaj način će kompanija biti spremna za sve, od poslovnih prilika do kriznih situacija.

Važno je na pravi način pristupiti planiranju primenom strategijske analize. Na ovaj način se dolazi do procene kakve će se promene dešavati u okruženju i kako će one uticati na kompaniju. Kada su strateške odluke u pitanju, veliki uticaj imaju stejkholderi. Reč je o interesnim grupama, ali i pojedincima čiji su interesi vezani za preduzeće. 

Oni utiču na odluke koje se donose i koje se direktno odražavaju na uspešnost poslovanja. Kako svako ima svoje interese, često se može desiti da pojedini stejkholderi imaju drugačija očekivanja, pa donošenje odluke koja će zadovoljiti sve strane može biti vrlo izazovno. 

Do razmimoilaženja u stavovima stejkholdera dolazi usled različitih ambicija i razloga koji ih vezuju za dotičnu kompaniju. Postoje interni i eksterni stejkholderi, gde su oni unutar preduzeća vlasnici, donosioci odluka, zaposleni i sindikati. Kad govorimo o spoljnim, tj. eksternim uticajima, to su pre svega kupci, ali i konkurenti, dobavljači, trgovinska udruženja, političke organizacije, finansijske institucije, pa čak i sama vlada neke države.

Da bi se uspešno plasirao proizvod kompanije, neophodno je da se na pravi način zadovolje interesi svih važnih interesnih grupa. Često se dešavalo da čak i lošiji proizvod bolje prođe na tržištu usled bolje planirane strategije. Jednostavno, da bi kompanija bila uspešna, njeni rukovodioci moraju da znaju kako zaraditi novac.

Osnovni elementi strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment sadrži četiri važne stavke. Ove komponente se mogu posmatrati i kao svojevrsni razvojni put uspešne strategije.

Analiza okruženja – istraživanje internog i eksternog okruženja i korišćenje dobijenih rezultata radi donošenja odluka. Ispitivanjem internog okruženja dobija se jasnija predstava o snagama i slabostima organizacije, stanju resursa, stručnosti menadžera, ukupnoj snazi kompanije itd.

Planiranje pravaca akcije – na osnovu analiza i definisanih ciljeva, donose se odluke koje će odrediti rad kompanije u narednom periodu. U ovom stupnju se donose važne odluke kao što su predstavljanje novih proizvoda, razvoj novih tržišta i generalno planiranje akcija koje će omogućiti ostvarivanje vizije preduzeća.

Planiranje strategija – određivanje načina na koji će se izvršiti pravac akcije. U ovom stadijumu se kreira više mogućih strategija kako bi se na pravi način razmotrile sve opcije. Pri donošenju odluke o najboljoj strategiji uzimaju se u obzir brojni faktori kako bi se donela najbolja odluka. 

Sprovođenje strategije – dogovoreni planovi se sprovode u delo u skladu sa planiranom strategijom i definisanim stavovima kompanije. Ova stavka sadrži operativne strategije, kontrolu i efikasnost, kao i upravljanje ljudskim resursima.

Važnost strategijskog planiranja

Uspešnost zavisi od pristupa strategijskom planiranju, koje obuhvata analize i istraživanje tržišta:

• proučavanje konkurencije;
• analiza industrijske grane i njenih mogućnosti;
• predviđanje tendencija na tržištu;
• istraživanje novih proizvoda i usluga;
• otkrivanje novih tržišta;
• ispitivanje želja i potreba kupaca.

Ovde treba napraviti razliku između strategijskog planiranja i dugoročnog planiranja. Kod strategijskog pristupa se ne očekuje da će budućnost obavezno biti bolja od sadašnjeg stanja. Pre svega je važno napraviti kvalitetnu analizu realnog stanja kako bi kompanija bila spremna na sve izazove. 

Strategijskom analizom je moguće ustanoviti snage i slabosti, odnosno mogućnosti i opasnosti za kompaniju. Veoma često se dugoročni planovi nazivaju i strategijskim planovima, ali se ne može i svaki dugoročni plan smatrati strategijskim planom. Za sprovođenje strategijskih odluka kompanija potrebno je duže vreme. 

Ovaj način donošenja poslovnih odluka je naročito izrađen u IT industriji. Kako se tehnologija razvija velikom brzinom, potrebno je uvek gledati u budućnost. Često se desi da pogrešna analiza tehnološkog razvoja i tendencija na tržištu dovede do propasti kompanija. 

Finska kompanija Nokia je odličan primer kako pogrešna procena može ugroziti poslovanje. Nekada dominantni proizvođač mobilnih telefona uporno je odbijao da kreira telefon sa Android operativnim sistemom. Danas licencne Nokia telefone sa Android sistemom proizvodi kompanija HMD Global. Možemo samo da pretpostavljamo kako bi izgledalo tržište da je strategijski menadžment bio kvalitetniji.

To je samo jedan primer kako strategijski menadžment može da utiče na budućnost poslovanja kompanije. Jednostavno, to što je kompanija uspešna u sadašnjosti ne znači da će to biti u budućnosti. 

Metode strategijske analize

Postoje brojne metode na osnovu kojih se analizira poslovno okruženje. Jedna od najpopularnijih je SWOT analiza. Ona predstavlja proučavanje prednosti (Strength), slabosti (Weakness), mogućnosti (Opportunities) i pretnji (Threats) po kompaniju. Na osnovu ove analize može se videti međusobna povezanost ovih kategorija, koje čine jednu zajedničku sliku. 

Na ovaj način se može dobiti veoma realna slika stanja kompanije. Na osnovu nje se mogu izvesti vrlo važni zaključci na osnovu kojih će se pristupiti formiranju najbolje strategije za kompaniju. Vrlo važna stavka pri analizi predstavlja uticaj konkurencije. Ona ne utiče samo na trenutno formiranje ponude i potražnje već i na budućnost poslovanja. 

Na primer, u IT industriji često dolazi do proučavanja konkurencije, a neretko dolazi i do industrijske špijunaže. Jedan od glavnih razloga je razvoj tehnologije pa tako kompaniji koja zaostaje za liderima preti gašenje. Zbog toga je SWOT analiza, ali i mnogi drugi načini provere stanja na tržištu, od izuzetne važnosti za kompaniju.

Kao što se može videti, strategijski menadžment se sastoji iz brojnih elemenata gde se do najsitnijih detalja vrše analize podataka. To podrazumeva kontrolu nad svim proizvodnim procesima kompanije kako bi se obezbedilo efikasno sprovođenje definisane strategije. Konačni cilj je naravno uspešno poslovanje u sadašnjosti, ali pre svega obezbeđivanje uspešne budućnosti.