Neformalno obrazovanje i formalno obrazovanje: sličnosti i razlike, prednosti i mane

U diskusijama o školovanju i edukaciji uopšte po pravilu gravitiraju dva tipa obrazovanja. U pitanju su formalno i neformalno obrazovanje. Šta je ključna sličnost između ove dve vrste obrazovanja? Za uspeh na današnjem tržištu rada važni su i jedno i drugo. 

U nastavku teksta pročitajte šta su razlike, a šta prednosti oba tipa, kao i šta predstavlja dobitnu kombinaciju koja garantuje uspeh.

Šta su razlike između formalnog i neformalnog obrazovanja

Termin „formalno obrazovanje” odnosi se na proces školovanja u zvaničnom školskom sistemu. Njime je obuhvaćeno formalno školovanje u svim njegovim oblicima – obrazovanje od početka osnovne škole do kraja fakultetskog obrazovanja. 

U pitanju je sistematizovano sticanje znanja koje rezultira odgovarajućom diplomom. Institucije formalnog obrazovanja su najčešće akreditovane na državnom nivou, a neretko je njihov osnivač matična država. 

Još jedan bitan element je da su određeni oblici formalnog obrazovanja propisani zakonom i kao takvi predstavljaju obavezu svakog građanina te države. Primera radi, kod nas je takvo osnovno osmogodišnje obrazovanje, koje sprovode državne i privatne osnovne škole. 

Nasuprot formalnom, neformalno obrazovanje nema veze sa utvrđenim obrazovnim programom niti zakonskim obavezama. Neformalno obrazovanje nije obavezno, već fakultativno i ovo je obrazovanje koje traje dokle god vi sami smatrate da je neophodno.

Pod terminom „neformalno obrazovanje” najčešće se misli na različite vrste praktičnog usvajanja znanja tokom neodređenih vremenskih perioda. Bilo kakav rad u realnom okruženju ili stručna praksa takođe spadaju u kategoriju neformalnog obrazovanja. Tu su i učenje bez nadzora, treninzi i IT obuke.

Za razliku od formalnog obrazovanja, koje vodi do diploma, neformalno se bazira na sticanju konkretnih veština i znanja kroz teoriju, ali i kroz praktičan rad. Prednost neformalnog obrazovanja u odnosu na formalno jeste njegova usmerenost na tržišne trendove. Neformalno obrazovanje proizlazi iz konkretnog zadatka, jer je njegov cilj da osobe koje mu se podvrgnu osposobi za konkretne poslove i podigne njihovu konkurentnost na tržištu rada. Samim tim, ono je usmereno na aktuelne i relevantne veštine, za razliku od formalnog obrazovanja koje se umnogome bazira na građenju teoretske baze.

Drugim rečima, nezavisno od ocena i diploma, neformalno obrazovanje može da traje tokom celog života. Ono je zasnovano na principima kontinuiranog ili celoživotnog obrazovanja. 

Kako je organizovano neformalno obrazovanje? 

Dok je formalno obrazovanje po pravilu u vezi sa određenom institucijom, neformalno obrazovanje se može održavati i u institucijama, i u nezavisnim organizacijama, kao i u neformalnim grupama. Iako je u vezi sa pojedincem i njegovom željom za napretkom, neformalno obrazovanje nije nestruktuirano, iako je organizovano tako da vodi rezultatu, poseduje plan i program. U tome se neformalno obrazovanje ne razlikuje od formalnog. Ono gde razlike postoje jesu ciljevi i sveobuhvatnost gradiva.

Kursevi, seminari i kratke obuke ne mogu imati isti nivo sistematizacije niti obim gradiva kao dugogodišnji visokstruktuirani programi formalnog obrazovanja, ali poseduju određenu strukturu. I što je još važnije vode do kratkoročnog cilja koji može dati dugoročni rezultat - sposobnost pojedinca da preuzme određeno radno mesto.

Šta je informalno obrazovanje?

Treća vrsta obrazovanja, koju ne bi trebalo mešati sa neformalnim, jeste takozvano informalno obrazovanje. Ono zapravo pripada neformalnom obrazovanju, i to onom delu koje se ne tiče znanja i veština kao proizvoda učenja, već doživljaja koji fundamentalno menjaju jedinku.

Iskustvo kojim se menjaju paterni ponašanja i formiraju novi stavovi o svetu i materiji od interesa spadaju u proizvod informalnog obrazovanja. Informalno obrazovanje je mnogo više u vezi sa aktivnim učešćem u događajima i upijanjem informacija. U oblike informalnog učenja spadaju znanja stečena u dijalogu s drugima, posetom konferencija ili praćenjem medija.

Ključna razlika između informalnog i neformalnog obrazovanje je namera. Informalno obrazovanje se dešava nesvesno, dok je neformalno obrazovanje najčešće vođeno osvešćenim i definisanim ciljem. Informalno obrazovanje počiva na našem iskustvu, koje se dopunjava znanjima i veštinama stečenim neformalnim obrazovanjem, kao i širom slikom, koju daje formalno obrazovanje. Dakle, moglo bi se reći da neformalno i informalno obrazovanje koegzistiraju, dok se neformalno i formalno takoreći smenjuju. 

Za informalno obrazovanje bi se moglo reći da je neprekidno – stiče se svakodnevno, bez ikakve namere. Samim tim, moglo bi se reći da se na neki način i informalno obrazovanje uklapa u koncept celoživotnog obrazovanja.

Kako do neformalnog obrazovanja

Neformalno obrazovanje je moguće sticati i u oflajn i u onlajn svetu. Dok na internetu uvek možete pronaći mnogo obrazovnih materijala, pojedine institucije neformalnog obrazovanja nude mogućnost praćenja celokupnih obrazovnih programa onlajn. S druge strane, za sve one koji vole strukturu odlaska na predavanja i vežbe, ove institucije po pravilu nude obuke u učionici. 

Seminari, obuke i kursevi, letnje i zimske škole, vebinari – sve su to oblici neformalnog obrazovanja. Ono može biti institucionalno i neinstitucionalno, s bitnom razlikom da su međunarodno priznati sertifikati uglavnom u vezi sa akreditacijom ustanova neformalnog obrazovanja.

Važno je istaći da neformalno obrazovanje nije privilegija mladosti – u pitanju je koncept celoživotnog učenja. Prostije rečeno, unapređenje veština i znanja može se sticati tokom celog života. Celoživotno obrazovanje se odnosi na potrebu pojedinca za usavršavanjem kroz organizovano učenje. O značaju celoživotnog obrazovanja biće više reči u nastavku teksta.

Koliko je važno neformalno obrazovanje

Iako je teško dati konačni sud o tome koje je obrazovanje relevantnije, neosporno je da neformalno obrazovanje ima veliki značaj. 

Sticanje formalnog obrazovanja i pronalaženje zaposlenja ne idu nužno ruku pod ruku. Upravo u vezi između konkretnih znanja i radnih mesta leži značaj neformalnog obrazovanja.

Primera radi, formalno obrazovanje ne mora da korespondira sa zahtevima tržišta. S druge strane, čak i za radne profile koji su potrebni industrijama a proizvedeni na fakultetima i višim školama, problem obično predstavlja nedostatak konkretnih veština i iskustva. Zato je većini fakultetski obrazovnih kadrova često potrebno da se doškoluje i iskustvo stekne neformalnim obrazovanjem.

Teoretska baza koju pružaju fakulteti orijentisani na nauku i istraživački rad, a ne na praksu, u velikom broju slučajeva nije dovoljna za rad u dinamičnim industrijama. Zato je neretko potrebno kombinovati konkretna znanja sa stručnih programa sa teoretskim saznanjima univerzitetskog obrazovanja.

Šta je dobitna kombinacija?

Najbolja strategija podizanja vrednosti na tržištu rada jeste kombinacija formalnog s neformalnim obrazovanjem. S druge strane, neformalno obrazovanje se neretko završava internacionalno priznatim sertifikatom, pa za određena zanimanja ono može u potpunosti zameniti formalno obrazovanje.

Ako želite da budete lekar, advokat ili građevinski inženjer, morate završiti fakultet i imati diplomu visokog obrazovanja. Ali, ukoliko želite da dizajnirate softverske sisteme, postanete programer ili sistemski administrator, to nije slučaj. Za većinu karijera u IT sektoru, ključne reference su rad na projektima u realnim okolnostima pod vođstvom mentora, kao i „meke” veštine. 

Kada razmatrate obrazovanje, bilo ono formalno ili neformalno, ne zaboravite na jedan od ključnih faktora. U pitanju je veza imeđu institucije u kojoj planirate školovanje i industrije u kojoj želite da radite.

Tako će vam, na primer, obrazovne institucije poput ITAcademy pomoći da zanat utvrđujete na stručnim praksama i umrežavate se radeći u coworking hubovima sa kojima ova institucija ima saradnju. 

Podrška prilikom zapošljavanja i ovladavanje transverzalnim veštinama primenjivim na svaki posao mogu biti odskočna daska za vašu karijeru. Po kom principu ovakve škole funkcionišu? Simulacija realnih uslova rada u industriji informacionih tehnologija obezbeđena zadacima u vidu realizacije stvarnih projekata pod vođstvom mentora u paru sa treningom poslovnih i drugih veština i direktnim kontaktom s lokalnom industrijom predstavlja pokušaj da se neformalno obrazovanje transformiše u održiv karijerni plan za svakog pojedinca koji sebe vidi u IT-ju. Međunarodno priznati sertifikati su dodatna garancija uspeha.

S druge strane, ITAcademy promoviše model celoživotnog obrazovanja u kome su vrata bivšim polaznicima uvek otvorena. Iako je za celoživotno učenje ekonomska komponenta samoodrživosti veoma važna, ovaj koncept prevazilazi okvir potrebe pojedinca da svoje talente i sposobnosti razvija tokom čitavog radnog i životnog veka zarad povećanja konkurentnosti na tržištu rada. On uzima u obzir i odnos pojedinca prema ekonomskom rastu uopšte i njegovoj participaciji u kreiranju društva. 

Pod pretpostavkom da se svet IT-ja razvije velikom brzinom i da znanja koja su bila dovoljna da se počne karijera neće biti dovoljna da se ona završi, ova obrazovna institucija nudi svojim polaznicima mogućnost da se usavršavaju na seminarima i treninzima nakon završetka zvaničnog školovanja. Za neometan razvoj i podršku na svakom koraku zadužen je Centar za razvoj karijere, koji je na raspolaganju svakom bivšem i sadašnjem polazniku ITAcademy.

Za koga je neformalno obrazovanje?

U velikom broju slučajeva formalno i neformalno obrazovanje su razdvojeni. Formalno obrazovanje završava se krajem studiranja, nakon čega neformalno obrazovanje dolazi u različitim oblicima. Na neki način, neformalno obrazovanje se može okarakterisati obrazovanje odraslih. Idealno je da ova dva vida korespondiraju. Zato su institucije poput ITAcademy od samog početka podjednako orijentisane na praktičan rad i izlaganje polaznika industriji.

Ova škola je organizovana tako da i diplomci fakulteta i srednjoškolci, kao i iskusni profesionalci, mogu da relativno brzo, tokom jedne akademske godine, steknu obrazovanje, veštine i kontakte koji će im pomoći da još tokom školovanja steknu šansu da postanu lideri u rastućoj IT industriji.

Šta je rešenje za vašu karijeru?

Svaki slučaj je poseban. Lični afiniteti i navike igraju značajnu ulogu i u izboru svakog pojedinca. Ipak, jedno je sigurno. Da biste postali i ostali uspešni, morate nastaviti da pratite trendove i ne zapostavite stručno usavršavanje se tokom trajanja cele karijere. Nemojte zaboraviti da u IT sektoru na plate programera u inostranstvu i u našoj zemlji, kao i na generalno napredovanje stručnjaka, utiču znanje, iskustvo, sposobnosti, volja da radite u timu i spremnost da preuzmete odgovornost. Formalno zvanje dolazi posle ovih predispozicija. 

Zato je najbolje rešenje da usvojite flozofiju celoživotnog učenja i nastavite da samostalno i putem obuka unapređujete svoje znanje i veštine i odgovarate na zahteve industrije koja se konstantno menja.

Izbor će umnogome zavisiti od vašeg životnog ritma, obaveza, navika i ambicije. Na koji god oblik obrazovanja da se odlučite, pri izboru škole obratite pažnju na nekoliko ključnih elemenata. Tražite obrazovnu instituciju povezanu s IT industrijom, učenje kroz rad na realnim projektima, opremljene učionice i upotrebljivo iskustvo. ITAcademy pokriva sve ove stavke pa ne čudi što polaznici nakon školovanja brzo pronalaze posao.