Kurs Introduction to Frontend Development

Kurs obrađuje osnovne koncepte računarskih mreža u kontekstu web aplikacija – zbog čega je poznavanje mreže neophodno za kreiranje web aplikacije, kako su i zbog čega mreže nastale i kakva im je uloga danas.

Objašnjava detaljno četvoroslojni mrežni model i njegove protokole, sa fokusom na protokole aplikativnog i transportnog sloja. U kursu se može saznati zbog čega postoje transportni protokoli i koja im je uloga u različitim pristupima rada sa mrežom. Koja je grupa protokola najvažnija za web developera i zbog čega mora da je poznaje, kao i na koji način može da je iskoristi.

Uvodi polaznike u fundamentalne koncepte funkcionisanja web aplikacija, klijent–server modela i pratećih tehnologija. Opisno se prolazi kroz trenutno najzastupljenije tehnike za izradu web aplikacija na različitim nivoima. Od serverskih tehnologija, pod kojima se predstavljaju jezici PHP, Java i JavaScript, do klijentskih, za koje se predstavljaju različite klijentske tehnike i jezici JavaScript, HTML i CSS.

Predstavlja se i pojam baze podataka, pri čemu se objašnjavaju konceptualno različiti tipovi baza podataka i njihova upotreba, a takođe i pojam web servera, kao inicijalna komponenta u toku izvršavanja web aplikacije. Objašnjava se procedura planiranja projekta i njegovih resursa pomoću različitih mockup alata i alata za rad sa različitim vrstama resursa aplikacije. 

Zanima vas ovaj kurs? Možete ga pohađati u okviru ovih ITAcademy programa: Frontend JavaScript ProgramNovo!.

Opis i cilj Introduction to Frontend Development kursa

Na ovom kursu polaznici će imati priliku da se upoznaju sa pojmom web aplikacije, njenog kreiranja, izvršavanja i korišćenja. Fokus kursa će biti na prezentovanju i osnovnoj upotrebi različitih programa za planiranje i dizajniranje projekata, kao i na kreiranju prototipa i grafičkog interfejsa. 

Kompletno gradivo kursa podeljeno je na module koji će polaznicima omogućiti da se postepeno upoznaju sa svim neophodnim znanjima i veštinama. Na početku kursa polaznike očekuje modul koji će se baviti računarskim mrežama i internetom. U ovom delu kursa polaznici će naučiti sve što je važno a tiče se elemenata i slojeva računarske mreže. Pored toga, prvi modul će se baviti i aplikativnim protokolima, odnosno njihovim predstavljanjem svakom polazniku. 

Naredni modul rezervisan je za predavanja koja će se baviti web aplikacijama. U ovom delu kursa polaznici će saznati koji sve tipovi i arhitekture web aplikacija postoje, kao i zbog čega su važni i kako se kreiraju. Osim toga, očekuje vas upoznavanje sa serverskim i klijentskim web aplikacijama. Takođe, saznaćete više o programskim jezicima i njihovoj primeni, posebno kada su u pitanju PHP, JavaScript i Java. Ovaj modul baviće se i bazama podataka, tačnije relacionim i NoSQL bazama podataka, indekserima i big datom. Za kraj drugog modula planirana je lekcija koja će se baviti web i aplikativnim serverima. 

Poslednji deo kursa pod nazivom „Planiranje i priprema projekata” omogućiće vam praktične veštine planiranja i priprema web aplikacija. Na samom kraju kursa naći će se i dve nastavne jedinice koje su fokusirane na kreiranje mockupa web aplikacije, kao i na pripremu i optimizaciju resursa web aplikacije. 

Kurs Introduction to Frontend Development je osmišljen tako da će svaki njegov polaznik po završetku biti u stanju da prepozna i interpretira infrastrukturu web aplikacije, da razdvoji njene elemente i slojeve. Uz to, svaki polaznik će moći samostalno da definiše osnove sopstvenog projekta.

Kurs Introduction to Frontend Development će vam odgovoriti na pitanja:

1. Kako radi računarska mreža?

Danas su umreženi računari svakodnevna pojava. Ali kako zapravo veza između njih funkcioniše? Da bi računari bili povezani, moraju imati neku fizičku vezu. Ova veza se ostvaruje najčešće pomoću kabla ili radio-talasa. Kada takva veza postoji, pomoću nje se razmenjuju električni impulsi u specifičnim intervalima. Ovi intervali nešto znače računaru koji ih šalje i računaru koji ih prima, a njihovim kombinovanjem dobijaju se kompletne informacije koje su upotrebljive za dalju obradu. 

Dalja obrada znači prikazivanje dobijenih informacija u okviru nekog programa, čuvanje u bazi podataka, snimanje u fajl ili, jednostavno, slanje dalje nekom drugom računaru na sličan način.

2. Šta je to web aplikacija?

Često možemo čuti da je neka aplikacija web aplikacija. Ovo je aplikacija/program, koji tokom svog izvršavanja koristi računarsku mrežu. Danas su računari većinom povezani pomoću računarske mreže, a programi pomoću nje uzajamno razmenjuju podatke, pa su gotovo svi oni zapravo web aplikacije.

Ako pogledamo vremensku prognozu na mobilnom telefonu, to je web aplikacija koja mora preuzeti podatke preko mreže. Ako šaljemo mejl nekome, i to moramo učiniti preko mreže. Ipak, simbol web aplikacije je program koji se izvršava u web pregledaču (browseru). Pregledač je program čiji je primarni zadatak da prikazuje dokumente i startuje programe sa udaljenih računara, pa možemo reći da su web aplikacije većinom one aplikacije koje se izvršavaju u web pregledaču.

3. Šta je to internet, a šta intranet?

Internet je računarska mreža. Ali šta ga čini toliko posebnim u odnosu na druge računarske mreže? Zapravo, samo količina računara koji u toj mreži učestvuju. 

U nekoj mreži može biti proizvoljan broj računara. Od dva do veoma mnogo. Pravilo koje se tom prilikom mora poštovati jeste da svi imaju unikatna imena. Ova imena u računarskoj mreži predstavljaju se kroz brojeve, koji se nazivaju IP adrese. Mreža sa najviše iskorišćenih adresa i najrasprostranjenijom fizičkom povezanošću je toliko velika i jedinstvena da je „zaradila” i sopstveno ime – internet.

Ali šta ako mreža funkcioniše isto kao internet, ali nema toliko računara? Na primer, ako kod kuće napravimo mrežu u kojoj računari imaju svoja unikatna imena i mogu uzajamno da komuniciraju koristeći iste protokole koji se koriste i na internetu? Ali ako kompanija ima sopstvenu mrežu koja funkcioniše po istom principu, takva mreža se naziva intranet.

Polaznici kursa Introduction to Frontend Development

4. Šta je to baza podataka?

Baza podataka je mesto na kome se čuvaju podaci. Možemo reći da je to bilo koje mesto na kome su sačuvani bilo kakvi podaci. Ipak, u kontekstu informacionih tehnologija baza podataka je specifično klasifikovan pojam koji obično podrazumeva da podaci budu ne samo sačuvani nego i sačuvani na poseban način. Tako da možemo brzo da dođemo do njih kada su nam potrebni. U tome nam pomažu posebni programi koji se zovu sistemi za upravljanje bazama podataka. Oni se brinu o tome da svi podaci budu sačuvani kako treba, zauzimajući što manje prostora na disku ili u memoriji. 

Kada hoćemo da dođemo do sačuvanih podataka, najčešće se obraćamo sistemu za upravljanje bazom podataka i on za nas obavlja teži deo posla.

5. Kakve sve web aplikacije postoje na internetu?

Internet je prepun web aplikacija. Ali se one po mnogo čemu razlikuju. Kako tematski, tako i tehnološki. Tako razlikujemo dinamičke web sajtove, igre, aplikacije za komunikaciju, servise i slično. 

Često aplikacije služe samo za to da podatke koje imaju na raspolaganju pošalju nekim drugim aplikacijama. I one se zovu web servisi. Kada aplikacije sopstvene podatke prezentuju grafički, u obliku stranica web pregledača, onda su to najčešće web sajtovi ili prezentacije. Ako je sadržaj koji se u browseru prikazuje za neki sajt svaki put različit, onda se taj sajt smatra dinamičkim.

6. Šta neki sadržaj čini web sajtom?

Da bi više ljudi videlo sadržaj koji smo napravili, moramo ga staviti na neko dostupno mesto na mreži. Da bi sadržaj bio dostupan na mreži, mora se nalaziti na računaru koji je povezan na mrežu i na kome se izvršava program koji se naziva web server. Web server šalje fajlove svima kojima ti fajlovi trebaju, a koji se nalaze u okviru iste mreže. 

Web server može da pošalje bilo koju vrstu fajla, ali se na njemu obično čuvaju fajlovi koji sadrže HTML kod. HTML je poseban način označavanja teksta koji omogućava web pregledaču da ga formatira i prikaže na estetski prihvatljiv način za korisnika. 

Kada napravimo jedan ili više ovakvih fajlova i postavimo ih na web server, a računar na kome se nalazi web server povežemo na internet, zapravo smo napravili web sajt.

7. Šta su to klijentski i serverski delovi web aplikacije?

Web aplikacije obično imaju dva dela. Jedan je klijentski, a drugi serverski. Serverski deo je obično deo na kome su sačuvani fajlovi aplikacije, slike, zvukovi i sve ono što aplikacija sadrži. 

Drugi deo aplikacije je klijentski deo. Klijentski deo je program koji će sadržaj sa servera uobličiti u razumljivu i intuitivnu formu i tako predstaviti. 

Obično se serverski deo web aplikacije izvršava samo na jednom mestu, dok se klijenti izvršavaju na više mesta. Odnosno, na svim onim mestima na kojima se aplikacija koristi.

Plan i program predavanja:

1. Računarska mreža i internet

  • Elementi i slojevi računarske mreže
  • Aplikativni protokoli

2. Web aplikacije

  • Tipovi i arhitekture web aplikacija
  • Serverske i klijentske web aplikacije
  • Tehnologije i programski jezici i njihova primena (PHP, JavaScript, Java i drugi jezici)
  • Baze podataka (relacione i NoSQL baze podataka, indekseri i big data)
  • Web i aplikativni serveri

3. Planiranje i priprema projekta

  • Planiranje i priprema web aplikacije
  • Kreiranje mockupa web aplikacije alata
  • Priprema i optimizacija resursa web aplikacije

3 načina da dobijete odlično plaćen posao

Spremili smo dokument koji otkriva tri pouzdana načina za dolazak na dobro plaćenu poziciju za stručan rad sa računarima. Preuzmite izveštaj ovde.

Da li ima mesta? Upisni rok je otvoren!

Da saznate sve o upisu, kliknite ovde