JavaScript Programming Fundamentals kurs

JavaScript Programming Fundamentals kurs obrađuje skriptni programski jezik JavaScript koji je namenjen definisanju funkcionalnosti web stranica na klijentskoj strani. Međutim, ovaj skriptni jezik se može veoma efikasno koristiti i za pristup objektima u drugim aplikacijama. JavaScript je funkcionalan na mnogim internet browserima za pretragu weba, među kojima su Internet Explorer, Mozilla, Chrome, Firefox, Netscape i Opera.

Iako JavaScript ima slično ime kao i programski jezik Java, ova dva jezika su potpuno drugačija. Ono što je veoma važno za sve početnike jeste činjenica da se kodovi u ovom jeziku mogu pisati u bilo kom tekstualnom editoru. JavaScript programeri prilikom kodiranja najčešće koriste iste alate kao i za rad sa HTML-om. Pre svega, to su Dreamweaver, Visual Studio ili Notepad++.

Poput velike većine modernih programskih jezika, JavaScript u svojoj osnovi ima programski jezik C, zbog čega je prilično jednostavan za kodiranje. Na web stranicama JavaScript se koristi sa ciljem da unapredi dizajn, proveri forme, kreira cookie i još mnogo toga. 

Zahvaljujući ovom skriptnom jeziku web dizajnerima su omogućeni alati za programiranje bez kojih ne bi bilo moguće kreirati moderne web stranice. Važno je istaći i da se JavaScript direktno ugrađuje u HTML strane, kao i da će ovaj jezik svim polaznicima omogućiti korisna IT znanja koja su veoma tražena na tržištu.

Opis i ciljevi JavaScript Programming Fundamentals kursa

Sadržaj ovog kursa čine osnovni gradivni blokovi programiranja i programskog jezika JavaScript. JavaScript je programski jezik bez kog nije moguće kreirati klijentski deo web aplikacija pa je neophodno da se ovaj jezik dobro upozna kako bi se na takvim aplikacijama moglo raditi. Iako sintaksno nije previše zahtevan, JavaScript je i dalje programski jezik baziran na tradicionalnim programerskim konceptima, zbog čega se ti koncepti i proučavaju kroz ovaj kurs.  

Cilj kursa je da polazniku da osnovna znanja iz oblasti programiranja i JavaScripta. Nakon njegovog slušanja, polaznik će moći da pravi i izvršava JavaScript programe, kao i da ih implementira u HTML dokumente i startuje na web stranama pomoću browsera, rešava elementarne logičke probleme pomoću programiranja, ali i da vrši jednostavniju interakciju sa HTML-om. 

Polaznici ovog kursa imaju priliku da se upoznaju sa svim potrebnim veštinama kroz šest modula koji čine kompletno gradivo. Na početku kurs JavaScript Programming Fundamentals baviće se definicijama, instalacijama i osnovama. U okviru ovog modula polaznici će saznati osnovne informacije o JavaScriptu i njegovoj istoriji. Nakon toga slede predavanja koja će biti fokusirana na instalaciju osnovnog okruženja za izgradnju JavaScript programa (IDE). Zatim na red dolaze upoznavanje sa sintaksom jezika JavaScript, tipovima podataka (numerički tipovi, stringovi, prosti i složeni tipovi).

Sledeći modul će se baviti kontrolom toka, odnosno naredbama grananja kao što su switch, case, if, else i ternarni operator. Takođe, u ovom delu kursa polaznici će naučiti i za šta se koriste petlje kao što su while i for. U jednom modulu akcenat će biti na funkcijama, tačnije kreiranju i izvršavanju funkcija u JavaScriptu. U drugom delu kursa polaznici će raditi sa nizovima u JavaScriptu. Poslednji modul je posvećen JavaScript objektima i operacijama nad njima kao što su prebrojavanje članova, prolazak kroz članove objekta, brisanje članova objekta. Tokom poslednjih predavanja polaznici će naučiti šta je unit testing i automatsko testiranje.

Kurs JavaScript Programming Fundamentals će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta podrazumevamo kad kažemo da se program izvršava na klijentskoj strani, a šta kad se program izvršava na serverskoj strani?

Slobodno možemo da kažemo da se u web razvoju sve vrti oko komunikacije između servera i klijenta korišćenjem HTTP protokola. Server je zadužen za opsluživanje stranica, a klijent zahteva stranice od servera i prikazuje ih korisniku. Klijent je uglavnom web browser. Primer ove komunikacije bi mogao biti sledeći. Korisnik startuje web browser i ukucava adresu Googlea, tj. http://www.google.com i pritiska taster enter.

Tada web browser (klijent) šalje zahtev za dobijanje početne stranice Googla koji predstavlja server. Server (Google) dobija zahtev i klijentu odgovara, tj. šalje izvorni kod svoje početne stranice u ljudski čitljivom obliku, tj. stranicu koja će se prikazati u web browseru (klijent). Kad kažemo server-side programiranje, mislimo na pisanje programa koji se izvršavaju na serveru, dok pod pisanjem client-side programa podrazumevamo pisanje programa koji će se izvršavati na klijentu.

2. Šta je JavaScript?

JavaScript je skriptni programski jezik koji vam omogućava da pravite kompleksne programe na web stranama. Svaki put kad se na web strani prikaže nešto drugo osim statičkih informacija, kao npr. interaktivne mape, podaci koji se menjaju, animirani grafički elementi, možete biti poprilično sigurni da je za to zaslužan JavaScript.

JavaScript je programski jezik koji se dobro slaže i integriše sa HTML-om, Javom i PHP-om, kao i mnogim drugim programskim jezicima. Oficijelni naziv JavaScript jezika je ECMAScript i njega ne treba mešati sa programskim jezikom Java. JavaScript aplikacije uglavnom se izvršavaju na klijentskoj strani i to je jedan od programskih jezika koje bi svaki web developer trebalo da zna.

3. Šta nam je potrebno da bismo pisali JavaScript aplikacije?

Da bismo pisali JavaScript aplikacije, dovoljan nam je običan tekst editor, kao što je recimo Notepad. Međutim, daleko je ugodnije i praktičnije koristiti tekst editore ili integrisana razvojna okruženja (IDE) koji su prilagođeni za pisanje web aplikacija. Neki od poznatijih editora i integrisanih okruženja su Dreamweaver, Notepad++, VisualStudio, NetBeans, WebStorm, Sublime, Atom i drugi. Neka od ovih okruženja su besplatna, a neka su komercijalna. Pored okruženja za pisanje JavaScript web aplikacija, potrebno je imati i web browser da bi se napisana aplikacija mogla pokrenuti i testirati. Sa većinom pomenutih editora polaznici se detaljnije upoznaju tokom trajanja ovog zanimljivog kursa na ITAcademy.

4. Šta JavaScript može da uradi za vas?

JavaScript omogućava pravljenje moćnih interfejsa koji omogućavaju korisnicima visoku funkcionalnost bez potrebe za novim učitavanjem stranice na kojoj se trenutno nalaze. JavaScript ima mogućnost da učita sadržaj u dokument u trenutku kad je to potrebno korisniku bez potrebe za ponovnim učitavanjem cele strane. Postoji i veliki broj JavaScript frameworka koji olakšavaju i ubrzavaju razvoj aplikacija.

5. Gde sve mogu da koristim JavaScript programe?

Treba znati da JavaScript nije samo vezan za browsere. Brzina i mala memorijska potrošnja JavaScripta u poređenju sa ostalim programskim jezicima doprinose da ovaj programski jezik ima sve više različitih primena, počev od programiranja automatskih zadataka u aplikacijama kao što su Photoshop ili IIlustrator, zatim njegovog korišćenja kao server-side jezika, pa sve do korišćenja JavaScripta za programiranje robota i razvoj IoT (Internet of Things) aplikacija.

6. Koje su dobre osobine, a koje mane JavaScripta?

Jedna od dobrih osobina JavaScripta jeste to što u web aplikacijama pomoću njega možemo ukloniti nepotrebnu interakciju sa serverom. Npr. korišćenjem JavaScripta može da se proveri korisnikov unos pre njegovog slanja serveru. Ovo je značajno iz dva razloga. Prvi je da doprinosi manjem opterećenju servera jer, u slučaju greške, podaci mu se i ne šalju. Drugi razlog je ušteda korisnikovog vremena jer on ne mora da čeka da se strana ponovo učita pri pogrešnom unosu. Pomoću JavaScripta moguće je napraviti i interfejse koji reaguju kad mišem pređete preko njihovih elemenata ili se mogu aktivirati korišćenjem tastature.

7. Da li moram znati matematiku da bih programirao u JavaScriptu?

Da bi se programiralo, nije potrebno znati matematiku. Iako mnogi programski jezici podrazumevaju obavljanje kompleksnih matematičkih operacija, većina ovih operacija je već ugrađena u te jezike pa je posao programera najčešće sastavljanje „kockica” iz unapred pripremljenog seta. 

Upotreba matematike u programu zavisi i od samog programa, odnosno tematike kojom se program bavi. U tom smislu, moguće je da će neki program zahtevati više matematike, a neki manje, ili nimalo. Ali u oba slučaja, to nije nešto što će se ticati samog programskog jezika, već načina na koji ga koristimo.

Plan i program predavanja:

1. Uvod u JavaScript

• Uvod u JavaScript jezik
• Sintaksa jezika JavaScript
• Promenljive, tipovi podataka i operatori

2. Funkcije i objekti

• Funkcije
• Objekti

3. Rad sa tekstom, brojevima i datumima

• Brojevi i datumi
• Tekst

4. Kontrola toka

• Uslovno izvršavanje
• Petlje
• Obrada izuzetaka

5. Nizovi

• Uvod u rad sa nizovima
• Multidimenzionalni nizovi
• Asocijativni nizovi

6. Testiranje i Debug 

• Praćenje izvršavanja i inspekcija koda
• Unit Testing i automatsko testiranje