Kurs PC System Building and Maintenance

Kao što i sam naziv govori, ovaj kurs će se baviti hardverskim komponentama jednog računara i njegovim održavanjem. Pojam hardvera zapravo predstavlja skup fizičkih elemenata koji čine jedan računarski sistem. Odnosno, hardverom se nazivaju svi delovi računara koji se mogu fizički dodirnuti, kao što su matična ploča, procesor, grafička kartica, zvučna kartica, memorija, čipovi...

Predavanja su osmišljena tako da na pristupačan način upoznaju polaznike sa računarskim komponentama i periferijama, njihovim karakteristikama i značajem. Kurs je podeljen na logičke celine koje polaznike detaljno informišu o svim hardverskim delovima jednog računara, kao i o načinu izgradnje i održavanja svih pomenutih komponenti.

Kurs približava rad računara, računarskih komponenti, perifernih uređaja, njihove karakteristike, svojstva, međusobnu zavisnost ili nezavisnost. Polaznici stiču znanja potrebna za prepoznavanje i samostalno postavljanje komponenti računarskog sistema, prepoznavanje i otklanjanje kvarova i testiranje i unapređivanje sistema.

S obzirom na to da je ovaj kurs deo svih programa na odseku Administration, znanja koja steknete na ovim predavanjima biće vam od velike koristi prilikom izvršavanja svakodnevnih zadataka koji se tiču projektovanja, konfigurisanja, implementacije i održavanja kompletne mrežne infrastrukture pod operativnim sistemima Microsoft Windows Server ili Linux. Nova znanja omogućiće vam da dijagnostikujete svaki hardverski problem, ali i da pronađete idealan način za njegov oporavak, zamenu i dalje održavanje.

Opis i cilj kursa PC System Building and Maintenance

Ovaj kurs baviće se komponentama koje čine celokupan hardver PC-ja. Jednostavno, polaznicima će biti detaljno objašnjeni osnovni pojmovi u vezi sa hardverom računara i računarskim komponentama. Polaznici će steći znanja o pravilnom rukovanju komponentama i povezivanju svih potrebnih komponenata u jednu celinu. Takođe, svi koji pohađaju ovaj kurs imaće mogućnost da nauče kako da testiraju i unapređuju sistem, ali i prepoznaju koja komponenta ne funkcioniše pravilno i na koji način je najefikasnije otkloniti kvar. 

Tokom 30 nastavnih jedinica kurs će vam približiti komponente računara kao što su matična ploča, procesor, hard disk, grafička kartica, memorijski kontroler, napajanje, zvučna kartica, uređaj za hlađenje komponenata, adapteri, priključci i konektori. Osim toga, upoznaćete se i sa video-tehnologijama i uređajima za njihovo prikazivanje, različitim vrstama štampača i skenera, kao i sa podešavanjem RAID kontrolera, alata i opreme za rad sa hardverom.  

Kako biste bili u prilici da što efikasnije učestvujete u predavanjima i da na što jednostavniji način razvijete nova znanja, celokupan kurs je podeljen u osam tematskih celina, tačnije modula. Na početku kursa fokus će biti na upoznavanju sa matičnom pločom i svim njenim pratećim komponentama. Zatim ćete naučiti šta je memorija, a šta proces i sistemi hlađenja, kao i na koji način funkcionišu sve pomenute komponente. 

Treći modul će obrađivati uređaje za čuvanje podataka i baviti se njihovim tipovima i namenama, ali ćete uz to steći kompletnu sliku i o prenosnim memorijama. Nakon toga, sledi tematska celina koja će akcenat staviti na napajanja i ulazne uređaje, a odmah posle toga kurs će vam približiti i adaptere, kao i ulazno-izlazne priključke i kablove. Kako se kurs bude bližio kraju, a vaša znanja budu postajala sve kompleksnija, na red će doći i predavanja koja se tiču instalacionih komponenti, alata i bezbednosnih mera. 

Za sam kraj, poslednja tematska celina pružiće vam sva neophodna znanja o tipovima i konfiguraciji štampača. Po uspešnom završetku kursa svi polaznici će imati znanja neophodna za prepoznavanje i samostalno postavljanje komponenti računarskog sistema, prepoznavanje i otklanjanje kvarova, kao i testiranje i unapređivanje sistema.

Šta vas sve očekuje na predavanjima?

U ovom videu predavač Aleksandar Mirković objasniće vam da je kurs osmišljen tako da vam pruži sva potrebna znanja o računarskim komponentama, periferijama i njihovim značajima. Osim toga, saznaćete šta vas očekuje na predavanjima, ali i koje ćete sve nove veštine steći i na koji način ćete moći da ih primenite nakon završetka kursa.

Kurs PC System Building and Maintenance će vam odgovoriti na pitanja:

1. Šta predstavlja hardver?

Hardver nekog računara predstavlja njegovu opremu, tačnije sve ono što se može dodirnuti, ugraditi, ukloniti, zameniti itd. Dakle, da bi pravilno funkcionisao, računar mora da sadrži nekoliko osnovnih elektronskih delova kao što je, npr., matična ploča, koja se sastoji od bakarnih vodova, otpornika, slotova, konektora.

Na njoj je moguće ugraditi ostale potrebne delove hardvera kao što su procesor, radna memorija, grafička kartica, hard-disk i, naravno, napajanje. Tu je i monitor koji daje prikaz onoga što računar izvršava, ostali uređaji za različite potrebe kao što su štampač, skener, multifunkcijski uređaji. Takođe, hardver uključuje i mrežnu opremu, kao što su modem, ruter, switch, različiti mrežni kablovi, ali i instalacione alate, kao što su odvijači, klešta, antistatička rukavica itd.

2. Koliko je kvalitet hardvera značajan kod informacionih sistema?

Značaj je veliki jer pravilno funkcionisanje informacionih sistema ne zavisi samo od dobrog povezivanja i kombinacije ugrađenih komponenti nego i od njihovog kvaliteta. Osnovne komponente svakog računara čine matična ploča, procesor, radna memorija, grafička kartica, hard-disk i monitor. Kvalitet je od ključnog značaja zbog dužine trajanja svih delova i manjih troškova zbog popravki i dužeg vremena potrebnog za izmenu.

Međutim, ovo nije jedino što je važno napomenuti. Vreme kod informacionih tehnologija donosi konstantne promene tako da se komponente moraju ipak menjati nakon nekoliko godina bez obzira na to da li su u kvaru ili ne. Promene su u vidu ubrzavanja performansi, na primer procesora, količine radne memorije ili potrebe za skladištenjem veće količine podataka. Dalje, brzina prenosa preko lokalne mreže ili interneta je sve veća i ovo iziskuje nabavku dobrih mrežnih kablova i redovnu njihovu zamenu.

3. Šta je matična ploča?

Matična ploča predstavlja ploču sastavljenu od fabričkih listova fiberglasa na koje se dodaju delovi bakra. Nakon toga na nju se postavljaju provodnici, priključci, slotovi za proširenje, video-komponente, čipovi koji omogućavaju prolaz svih potrebnih električnih impulsa, tačnije informacija, podataka.

Na matičnu ploču se mogu dodati procesor, radna memorija i ostali delovi koji upotpunjuju računar ili neki drugi uređaj. Sadrži priključak za napajanje, slotove za procesor, memoriju, grafičku karticu, zvučnu karticu, TV/Video karticu, interni modem, hard-disk, optičke uređaje itd. Matična ploča je jedan od najvažnijih delova hardvera, naročito kod PC-ja i od njenih mogućnosti zavisi često i izbor procesora i radne memorije.

4. Šta predstavlja procesor?

Procesor ili kako se drugačije naziva centralna procesorska jedinica – CPU (Central Processing Unit) je čip koji se sastoji od nekoliko milijardi tranzistora i upravlja logičkim procesima i operacijama. Svaki operativni sistem sadrži procese, tj. programe koji se mogu pokrenuti u isto vreme, ali funkcionisati zasebno. Zadatak procesora je da ih pravilno rasporedi i omogući nesmetan rad korisnika tog operativnog sistema, programa i računara.

Brzina takta procesora se računa u hercima – Hz i ona se danas zbog velike brzine izražava u gigahercima. Takođe, brzina svakog procesora kod novih tehnologija izrade zavisi ne samo od takta nego i od broja jezgara. Jezgra omogućavaju procesoru da mnogo veći broj programa izvršava u isto vreme, takođe i programi (koji su napisani da podržavaju rad sa više jezgara) će se brže pokretati i biće primetno brži rad u njima, naročito ako ovi programi zahtevaju mnogo hardverskih resursa.

5. Koja je uloga radne memorije?

Radna memorija je važna hardverska komponenta koja sadrži određene informacije i koja se ugrađuje u matičnu ploču preko memorijskih slotova. Memorija komunicira sa procesorom radi pravilnog prenosa odgovarajućih podataka tokom rada računara. Radna memorija ne predstavlja trajnu memoriju kao što je to, na primer, hard-disk, na kome se nalaze operativni sistem, dokumenti, multimedijalni podaci itd. Ona je tzv. volatile memorija, a to znači da se isključivanjem računara sve informacije koje su se nalazile u njoj gube.

Svako uključivanje računara daje praznu memoriju spremnu za novi red podataka. Količina memorije se izražava u bajtovima, tačnije danas u GB – gigabajtima. Što je veći kapacitet memorije, to je računar brži u podizanju operativnog sistema, pokretanju aplikacija, u pokretanju više aplikacija u isto vreme itd. Međutim, ne možemo beskonačno povećavati memoriju zbog ograničenja matičnih ploča, procesora, operativnih sistema i, naravno, programa.

6. Koji tipovi alata postoje?

Za pravilan rad sa hardverom računara potrebno je poznavanje i korišćenje odgovarajućih alata. U osnovne alate spadaju različite vrste odvijača kao što su torx, ravan ili krstasti odvijač, tu su špic klešta za priključke, klešta za krimpovanje (mrežni kablovi), unimer, tj. merač voltaže i otpora.

Što se tiče odvijača, koriste se za odvijanje i postavljanje vijaka kako na kućište računara, tako i za pričvršćivanje hard-diskova i optičkih uređaja. Klešta za krimpovanje služe za spajanje priključaka sa mrežnim kablovima dok se unimeri koriste za rad sa napajanjem koje se nalazi kod svakog računara.

7. Kakve su bezbednosne mere u radu sa računarima?

Pri radu sa računarima, njihovom postavljanju, unošenju komponenti važno je da se ozbiljno shvate određene opasnosti koje postoje. To su statički elektricitet, električna energija, elektromagnetne smetnje i prirodni elementi. Dakle, statički elektricitet predstavlja električno pražnjenje i ono je bezopasno za samog čoveka, međutim, može da napravi veliku štetu računarskim komponentama. Ovde je jedno od rešenja korišćenje antistatičke rukavice ili antistatičke podloge.

Električna energija u napajanju je opasna za ljude i najbolje je da se popravka eventualno oštećenog napajanja ostavi za ovlašćenog servisera. Elektromagnetne smetnje mogu da uspore prolaz podataka kroz mrežu i čak da dovedu do kvara nekog mrežnog uređaja. U prirodne elemente spadaju sunčeva svetlost ili prisustvo vode u blizini računara. Administrator mora imati na umu da će računar najbolje raditi u prostoriji gde nije direktno izložen suncu, prašini, ali ne sme biti ni u previše hladnoj niti toploj prostoriji.

Plan i program predavanja:

1. Matična ploča 

• Vrste i formati matičnih ploča 
• Komponente matične ploče 
• Slotovi za proširenje 
• Periferni portovi i konektori 

2. Memorija, procesor i sistemi hlađenja 

• Namena i karakteristike procesora 
• Namena i svojstva memorije 
• Načini pakovanja memorije 
• Sistemi hlađenja 

3. Uređaji za čuvanje podataka 

• Tipovi i namena uređaja za čuvanje podataka 
• Prenosne memorije 

4. Napajanja i ulazni uređaji 

• Napajanja 
• Ulazni uređaji 

5. Uređaji za prikaz 

• Video-tehnologije 
• Kablovi i konektori za video-prikaz 
• Uređaji za prikaz 
• Podešavanje monitora 

6. Adapteri, ulazno-izlazni priključci i kablovi 

• Adapteri i adapterske kartice 
• Vrste i karakteristike priključaka 
• Periferni interfejsi i kablovi 

7. Instalacione komponente, instalacioni alati i bezbednosne mere 

• Instalacija, podešavanje i optimizacija IDE i RAID kontrolera 
• Instalacija, podešavanje i optimizacija dodatnih kontrolera 
• Instalacioni alati 
• Bezbednosne mere pri radu sa računarima 
• Kontrola okruženja 

8. Tipovi i konfiguracija štampača 

• Štampači 
• Termomlazni štampači 
• Laserski štampači 
• Ostale vrste štampača i opcije unapređenja 
• Interfejs i softver interfejsa 
• Instalacija i podešavanje štampača