Programiranje za početnike

Programiranje je jedno od najprepoznatljivijih zanimanja IT industrije. Danas su programeri izuzetno traženi na tržištu rada, a primanja su im često iznad prosečnih. S obzirom na sve brži razvoj sfere informacionih tehnologija, u budućnosti programiranje neće biti samo tražena profesija, već i visoko cenjena sposobnost, koja će vam biti podjednako korisna i u drugim oblastima rada, a ne samo u okvirima IT-ja. Većina ljudi je svesna važnosti ove veštine, ali ne zna kako da načini prvi korak. Stoga, pre nego što se odlučite za prelazak u sferu IT-ja, informišite se o tome šta je to programiranje za početnike i koji su prvi izazovi koje treba savladati.

Čovek uči programiranje za početnike

Šta je programiranje?

Programiranje je način na koji ljudi komuniciraju sa kompjuterima i ostalim mašinama. Ono predstavlja proces putem kojeg čovek daje detaljne, logičke i deskriptivne instrukcije/komande računaru ili nekoj drugoj mašini. U svojoj osnovi programiranje je postupak kojim osoba govori kompjuteru šta da uradi ili ne uradi. Računari „čitaju”, obrađuju, interpretiraju, a potom i izvršavaju zadate komande.

Kako funkcioniše programiranje?

Jezik računara i drugih mašina je binarni numerički sistem. On se sastoji od kombinacija nula i jedinica. Računar će razumeti, analizirati i izvršiti instrukcije koje su mu zadate u binarnom kodu.

Na samom početku razvoja informacionih tehnologija, ljudi su pisali binarni kod kako bi davali instrukcije mašini. Međutim, ovaj proces je bio vrlo nepraktičan, oduzimao dosta vremena, a greške su bile česta pojava.

Iako je binarni kod i dalje u upotrebi, programeri danas koriste programske jezike visokog nivoa kako bi pisali kodove i zadavali komande računaru. Dakle, da biste mogli da programirate, neophodno je da naučite jedan od programskih jezika.

Šta su programski jezici?

Kao što je već napomenuto, programiranje predstavlja proces davanja instrukcija računaru ili mašini kako bi se izvršio određeni zadatak. S obzirom na to da je ljudima mašinski (binarni) jezik nepraktičan, vremenom su razvijeni programski jezici koji su omogućili lakšu komunikaciju sa računarom.

Prema jednoj od podela, programski jezici se dele na jezike niskog nivoa (engl. low level) i visokog nivoa (engl. high level). U jezike niskog nivoa spadaju jezici prve (1GL) i druge generacije (2GL), a u jezike visokog nivoa – treće (3GL), četvrte (4GL) i pete (5GL). Razlika između nivoa i generacija je u apstrakciji, odnosno načinu na koji se piše kod jezika.

Programski jezici niskog nivoa, odnosno prve i druge generacije, zavisni su od mašine i pišu se isključivo za tu mašinu. Kompjuter „razume” samo jezik prve generacije, odnosno binarni kod, koji se sastoji od nula i jedinica. Svi ostali jezici (druge, treće, četvrte i pete generacije) prevode se na binarni kod kako bi kompjuter razumeo komande.

Jezici druge, treće i četvrte generacije su jezici višeg nivoa. Oni su mnogo sličniji ljudskim jezicima. Sintaksa im je slična engleskom, zbog čega su lakši za čitanje, pisanje i učenje. Danas se u programiranju većinom koriste jezici višeg nivoa.

Takođe, jedna od podela programskih jezika visokog nivoa je na frontend i backend jezike.

  • Frontend (client-side) jezici odgovorni su za kreiranje „prednjeg dela”, odnosno svega s čime korisnik interaguje.
  • Backend (server-side) jezici kreiraju sve delove koje korisnik ne vidi (kao što su baze za skladištenje podataka).

U skladu sa ovom podelom, programeri mogu da rade kao Frontend, Backend ili Full Stack Developeri. 

  • Frontend Developeri kreiraju ono što posetioci sajta ili korisnici aplikacije vide. Njihov zadatak je da vode računa o izgledu i korisničkom iskustvu.
  • Backend Developeri su zaduženi za ispravno funkcionisanje sajta ili aplikacije, odnosno svega onog što se nalazi „iza” i sa čime korisnici ne dolaze u kontakt.
  • Full Stack Developeri kombinuju front end i back end programiranje, odnosno odgovorni su za celokupnu strukturu sajta ili aplikacije.

Kod programskog jezika na računaru

Koje programske jezike možete naučiti?

Trenutno postoji veliki broj programskih jezika koje možete da koristite. Neki od njih su laki za učenje, dok je druge dosta teško savladati. Najbolje je krenuti sa lakšim jezicima kako biste se što brže i jednostavnije upoznali sa osnovama programiranja.

Jezici nižeg nivoa su teži za učenje i nije preporučljivo izabrati ih kao početne. Međutim, i jezici višeg nivoa se međusobno dosta razlikuju po težini. U nastavku navodimo neke od jezika koji su odličan izbor za početnike:

  • Python je popularan programski jezik među početnicima jer ima čitljivu sintaksu (sličnu engleskom jeziku), koja omogućava lako savladavanje osnovnih koncepta. Python je široko rasprostranjen programski jezik pomoću kog je moguće napraviti brojne programe. Najčešće se koristi u analizi podataka, web developmentu, automatizaciji i testiranju softvera.
  • C/C++: C programski jezik je takođe dobar izbor u programiranju za početnike. Sintaksa je malo složenija i zahteva od programera da napišu više linija koda kako bi postigli isti rezultat. C++ je naslednik C programskog jezika. Imaju sličnu sintaksu, ali C++ ima dodatne mogućnosti, kao što je mogućnost objektno orijentisanog programiranja. C je dobra osnova za dalje učenje C++.
  • Java je objektno orijentisan programski jezik koji ima sintaksu sličnu Pythonu. Lak je za čitanje i većina kompleksnih zadataka može da se izvrši pisanjem jedne komande. Java programskim jezikom mogu se kreirati Android mobilne aplikacije.
  • PHP (HyperText Preprocessor) je programski jezik opšte namene koji se koristi za kreiranje veb-aplikacija. Ovaj jezik može da se implementira u HTML, što olakšava dodavanje funkcija na veb-sajt. PHP takođe olakšava pristup i skladištenje podataka u bazama.
  • SQL je takođe pogodan za početnike. Uglavnom se koristi za skladištenje i pronalaženje podataka u bazama.
  • HTML (Hypertext Markup Language): HTML je osnova interneta. Koristi se za postavljanje veb-stranica. Tehnički, HTML nije programski jezik, jer se pomoću njega ne izrađuje program koji izvršava neke funkcije. HTML služi za prikazivanje sadržaja na veb-stranicama.
  • Ni CSS (Cascading Style Sheets) ne klasifikuje se kao programski jezik. Srodan je HTML-u i uglavnom se koriste zajedno. CSS uređuje stil prikazivanja sadržaja – boju, fontove, izgled veb-strana itd. Dakle, CSS određuje kako će biti prikazan sadržaj u HTML-u. HTML i CSS su odličan izbor za početnike. Ne zahtevaju od vas praćenje logike programskih jezika, manje su apstraktni, a rezultate možete videti odmah. Međutim, HTML i CSS će izgraditi statične veb-stranice. Ukoliko želite da nešto „rade”, biće vam neophodno poznavanje drugih jezika, kao što je JavaScript.
  • JavaScript je jezik za pisanje programa koji statične veb-stranice pretvara u dinamične. On omogućava elementima da se pomeraju i reaguju na komande korisnika, kao što su klikovi. Dakle, većina sadržaja na internetu kreirana je pomoću HTML-a, CSS-a i JavaScript-a.

Zašto treba da naučite da programirate?

Ljudi se uglavnom opredeljuju za učenje programiranja kako bi pronašli bolje plaćen posao. Međutim, savladavanje ove veštine može da vam pruži daleko više od materijalne koristi.

Poslovne prilike

Kao što smo već napomenuli, zbog ubrzanog razvoja IT industrije, posao programera je i dalje dominantan na tržištu rada. Kompanije su uvek u potrazi za stručnjacima koji će im omogućiti da održavaju korak sa novim dostignućima u ovoj sferi.

Usavršavanje

Takođe, u obzir treba uzeti i činjenicu da su informacione tehnologije vrlo rasprostranjene i prisutne u gotovo svim oblastima rada. Na primer, softvere koji se koriste u knjigovodstvenim agencijama kreirali su programeri. Dakle, ukoliko ste stručnjak u nekoj drugoj sferi (ekonomija, biznis, medicina, itd.), prekvalifikacija ili dodatna IT obuka će vam obezbediti znanje i veštine za pokretanje tehničkih inovacija u bilo kojoj oblasti rada.

Zarada, beneficije i bolji uslovi rada

Jedan od najčešćih motivacionih faktora u izboru ili promeni zanimanja je zarada. Plata programera u Srbiji obično je veća od prosečne. Visina zarade će varirati u zavisnosti od stepena radnog iskustva, ali i programskog jezika koji koristite. Okvirno, prosečne plate programera u odnosu na stepen iskustva su sledeće:

  • Plata junior programera – 700 evra
  • Plata medior programera – 1.299 evra
  • Plata senior programera – 2.261 evro

Takođe, s obzirom na to da je potražnja za programerima izuzetno velika, mnoge kompanije, pored visoke zarade, nude brojne beneficije i bolje uslove rada koji nisu karakteristični za ostale pozicije.

Poboljšanje kognitivnih sposobnosti

Jedna od prednosti savladavanja ove veštine jeste uticaj programiranja na naše kognitivne sposobnosti. U svojoj osnovi programiranje predstavlja rešavanje problema. U tom smislu, ono zahteva specifičan način mišljenja i analize situacije.

Programiranje vas uči kako da razmišljate i kako da kompleksne probleme rastavite na manje delove. Uči vas i da prepoznajete ponavljajuće šablone i identifikujete greške u sistemu. Dakle, programiranje će vam pokazati kako da uspešno pronađete problem i rešite ga. Pored toga, razvija maštu i kreativnost jer vas podstiče da tražite inovativna rešenja.

Računar sa ispisanim programskim kodom

Saveti za programere početnike

Kada ste početnik, naučiti programiranje može delovati kao preveliki izazov. IT industrija se razvija velikom brzinom, a sam broj dostupnih programskih jezika otežava nam izbor. Međutim, ukoliko budete išli korak po korak, budete strpljivi i posvećeni, sigurno ćete ostvariti svoje ciljeve. U nastavku teksta pročitajte neke od korisnih saveta za početnike.

1. Zbog čega želite da se bavite programiranjem?

Neophodno je da najpre sebi odgovorite na ovo pitanje. Da li želite veće prihode? Da li znate na kakvim projektima želite da radite? Da li ste spremni da uložite vreme i trud?

Ukoliko nemate krajnji cilj, velike su šanse da ćete odustati. Pre nego što krenete sa učenjem, definišite jasan cilj koji želite da dostignete.

2. Izaberite jezik koji želite da naučite

Kako biste odlučili koji jezik želite da naučite, neophodno je da u obzir uzmete svoje ciljeve. Da li ovu veštinu želite da steknete nezavisno od onog čime se bavite (zato što smatrate da je korisna) ili kako biste napredovali u karijeri? Šta planirate da radite? Koliko vremena možete da uložite? Na osnovu svog krajnjeg cilja možete odabrati jedan od jezika koji su prikladni za početnike.

3. Upišite kurs

Programiranje je mnogo teže savladati samostalno. Najbolje rešenje za početnike su kursevi i obuke. Kursevi su dobar izbor za učenje osnova ili dalje usavršavanje. Međutim, ukoliko želite da steknete sveobuhvatniju sliku i savladate više od samih osnova, obrazovni programi sa Programming Departmenta IT akademije su odličan izbor. Fakultetsko okruženje (nastava, profesori, nastavni materijali) može biti dobra motivacija i podsticaj za učenje.

4. Istražujte video-tutorijale

Video-tutorijali ne mogu biti zamena za kvalitetan kurs ili obuku, ali su odlična dopuna u učenju.

5. Čitajte stručne knjige

Izučavanje stručne literature je uvek korisno kada želite da dublje zađete u materiju kojom se bavite. Navodimo neke od knjiga koje vam mogu biti korisne za sledeće programe:

3 načina da dobijete odlično plaćen posao

Spremili smo dokument koji otkriva tri pouzdana načina za dolazak na dobro plaćenu poziciju za stručan rad sa računarima. Preuzmite izveštaj ovde.

Da li ima mesta? Upisni rok je otvoren!

UpisDa saznate sve o upisu, kliknite ovde