Šta je test opšte informisanosti i kako da se pripremite za njegovo polaganje

Test opšte informisanosti je pojam koji se često može čuti. Pod njim se podrazumeva znanje koje je samo sebi cilj, jer na neki način čini jedinku koja ga poseduje vrednijim članom društva. Do takve vrste znanja ne dolazi se strukturiranim učenjem već radoznalošću i navikama, a ono naizgled nema konkretnu upotrebnu vrednost.

Naravno, od opšte informisanosti postoje konkretni benefiti. Ona je u direktnoj vezi sa dugoročnom semantičkom memorijom, koja je ključna komponenta za uspešno bavljenje raznim zanimanjima. Ova znanja u velikoj meri mogu pomoći i ukoliko ste neodlučni čime biste se bavili pa želite da rešite test profesionalne orijentacije.

Neka od profesija su pisanje, novinarstvo, lektura, prevođenje, odnosi s javnošću, programiranje, prodaja i marketing, kao i razne vrste predavačkih zanimanja. Opšta informisanost pozitivno utiče i na akademski uspeh, kreativne veštine i sposobnost za inovativnost. Istraživanja pokazuju da opšte informisane osobe nova znanja usvajaju brže od prosečnih ljudi, da njihov način razmišljanja odlikuje širina i da su u stanju da ponude originalnija rešenja za razne probleme. Koristi od opšte informisanosti, dakle, nisu eksplicitne, ali postoje.

Naravno, ovaj termin je široj javnosti mnogo poznat i kao čuveni test opšte kulture koji su mnoge generacije unazad polagale prilikom upisivanja studijskih programa društvenih nauka.

Kako izgleda test opšte informisanosti i šta spada u pitanja

Test opšte informisanosti najčešće je organizovan u modalitetu višestrukog izbora. Kod svakog pitanja ponuđeno je više odgovora gde je samo jedan odgovor ispravan. Pitanja na ovoj vrsti testa dolaze iz najrazličitijih oblasti. Tu su istorija, hemija, psihologija, umetnost, sociologija, filozofija, istorija, prirodne nauke, sport, politika i maternji jezik.

Po pravilu test ima oko 30 pitanja, a svaki tačan odgovor nosi jedan poen. Negativnih poena najčešće nema, pa sreća kandidatima može doneti još poneki bod čak i kada ne znaju tačan odgovor.

Da li je moguće spremiti se za test opšte informisanosti

Test opšte informisanosti, koji je deo prijemnog ispita za razne škole, ali i selekcije za određene poslove, važi za jedan od onih ispita koji se učenjem ne mogu spremiti. 

Da li ste se za života obrazovali i koliko odrediće vaš uspeh na ovom testu. Dok se za ispite iz matematike, geografije, hemije i sličnih predmeta možete spremiti za nekoliko meseci, opšta kultura stiče se tokom čitavog života. Drugim rečima, ako čitate stručne knjige, ali i dnevne novine, pratite vesti iz sveta, posećujete događaje i debate, gledate televizijske emisije i pratite kulturna dešavanja, onda ste bezbedni. U protivnom, nemate šanse da položite test opšte kulture. 

Da li je baš tako? Ako je verovati rečima jednog od profesora koji sastavljaju čuvene testove opšte kulture za potrebe Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ipak je moguće donekle se pripremiti za polaganje ove vrste testa. 

Kako da se spremite za polaganje testa opšte informisanosti

Bilo da polažete test opšte informisanosti za dobijanje stručne prakse, volontiranja, novog posla ili radi upisa u školu, ukoliko želite da povećate šanse za dobrim skorom, ispratite sledećih nekoliko saveta.

Demistifikujte test opšte informisanosti

Prvi korak je razbijanje straha. Niko ne može znati sve i to se na ovakvim testovima i ne očekuje od kandidata. Kao što je nemoguće pripremiti se za polaganje testa inteligencije, tako se i za test opšte informisanosti ne može ciljano učiti. Ali ono što je moguće jeste demistifikovati ovaj test istraživanjem primera testova iz prethodnih godina. 

Kada znate vrstu pitanja koja dolazi na ovoj vrsti testa, manje su šanse za neprijatna iznenađenja. Samim tim, efekat straha je umanjen, a samopouzdanje kandidata veće.

Radite na oblastima koje vam škripe

S druge strane, rad na rešavanju starih testova kandidatima može dati uvid u njihove slabe tačke. Znanje iz oblasti koja vam je manje poznata može se donekle nadoknaditi iščitavanjem relevantne literature. Zato, nakon što indentifikujete rupe u svom znanju, stare školske udžbenike u ruke i neka obnavljanje gradiva počne!

Čitajte stalno i mnogo

Ukoliko ste od onih koji gutaju beletristiku, ali i redovno prate naučnopopularnu literaturu, imate sreće. Što se polaganja testa opšte informisanosti tiče, već imate veliku prednost u odnosu na konkurente. U tom slučaju, nastavite sa svojim navikama. Ali ako niste ljubitelj čitanja, a morate da položite test opšte informisanosti, morate početi da radite na nadoknadi propuštenog. Za početak se upoznajte sa sižeima velikih dela literature. Pitanja iz ove oblasti su česta, pa se potrudite da, ako nemate vremena za celokupnu lektiru, makar pročitate skraćena znanja bisera svetske književnosti.

U bilo kom slučaju najbolje bi bilo da počnete da gradite navike čitanja. Jednostavno, čitajte sve što vam padne pod ruku. Pored dnevnih listova i časopisa, razgledajte atlase, prelistavajte rečnike i enciklopedije. Kada naletite na reč ili pojam koji vam nije poznat, potražite ih u rečniku, a za učenje o nepoznatim ličnostima koristite enciklopedije.

Pratite vesti

U testovima opšte informisanosti će se gotovo po pravilu naći pitanja u vezi sa aktuelnim dešavanjima iz sveta i regiona. Politika, ekonomija, kultura i umetnost – sve su o oblastima koje redovno morate nadzirati. 

Pitanja kao što su ko je aktuelni prvak Formule 1, ko je dobio Nobelovu nagradu za književnost, ko je dobitnik NIN-ove nagrade za prošlu godinu ili ko je predsednik Sjedinjenih Američkih Država samo su neka od mogućih na testu, a ovde su pomenuta da ilustruju važnost praćenja vesti iz sveta. 

Učite i onda kada se zabavljate

Društvene igre i učešće u kvizovima su dobar način da usvojite nova znanja i povećate bazu informacija. Ako imate strast prema ovakvim aktivnostima, verovatno imate dobre predispozicije za polaganje testa opšte informisanosti. Domaći kviz „Slagalica” ili „Želite li da postanete milioner?” su platforme preko kojih možete dobiti odgovore na mnoga pitanja koja bi se mogla naći na testu opšte informisanosti.

Posećujte tribine i istražujte na internetu

U današnje vreme samo na osnovu dostupnih besplatnih materijala moguće je postati ekspert u bilo kojoj oblasti. Forumi, vebinari, tribine – izvora za sticanje novih znanja je napretek. Na vama je samo da redovno održavate kontakt sa raznim oblastima i punite svoj fundus znanja.

Sistemom eliminacije smanjite izbor na samom testu

Kada budete polagali test opšte informisanosti, dobra taktika jeste da, pored znanja, aktivirate logiku. Do tačnog odgovora moguće je doći i sistemom eliminacije. Neretko je barem jedna od ponuđenih opcija na pitanja apsolutno netačna, jer pripada drugoj, nepovezanoj oblasti. Ako se udubite u rešavanje, lako ćete identifikovati pogrešan odgovor i na taj način povećati šanse da dođete do tačnog.

Kao što je pomenuto, opšta informisanost se stiče godinama. Ali navike da stičete znanje možete početi da razvijate već danas. Iako nema načina da se u potpunosti pripremite za ovaj test, radoznalošću, stalnim usavršavanjem veština i proširivanjem znanja možete ozbiljno uvećati svoje šanse da na polaganju postignete dobar rezultat.

Gde možete rešavati testove opšte informisanosti

Ako trenutno tražite novi posao, trebalo bi da znate da je test opšte informisanosti samo jedan od modaliteta provere vaših sposobnosti i znanja kojima vas poslodavac može podvrgnuti. Danas je sasvim uobičajeno da poslodavci, pored intervjua za posao i test-zadataka u vezi sa pozicijom, od kandidata traže da se dokaže na još ponekoj proveri.

Pored testa opšte informisanosti, tu su i testovi ličnosti, IQ test, logički testovi, testovi poznavanja stranog jezika, psihotestovi i mnogo drugih. Ukoliko želite da testirate svoje znanje, proverite sposobnosti i počnete da trenirate za sledeći konkurs za posao, postoje odabrani testovi koji će vas pripremiti za pomenute i druge provere.