Dobra praksa programiranja odličnog koda: 11 koraka

Više od 50% troškova za razvoj softvera odlazi na održavanje.

Između ostalog, nepravilno napisan kod oduzima vreme za ispravljanje. Zbog toga praksa pisanja čistog koda spada u najpraktičnije programerske veštine. Postaćete brzi, lakše ispravljati urađeno, na vreme isporučivati funkcionalni programski kod.

Te veštine će dobri timovi i preduzeća visoko ceniti. A Vi odlično naplatiti.

Zato, evo taktika kojih je dobro da se pridržavate.

1. Komentarišite Vaš kod

Veoma je teško čitati kod bez komentara. Čak ako čitate Vaš kod, kada prođe malo vremena nećete lako moći da se setite svega šta ste radili, logike koju ste primenili.

Razlog zbog kog programeri izostavljaju komentare je zato što su pišući kod toliko udubljeni u razvoj logike da prosto zaboravljaju na ovaj važan korak. Ipak, preporučljivo je da tokom razvoja logičkog toka ubacite komentare nakon ispisane svake linije grupe koda.

Komentari će Vam kasnije pomoći u kontrolisanju, nadogradnji, razvoju već napisanog koda.

2. Prekontrolišite Vaš kod neposredno posle pisanja

Najbolje je da kod prekontrolišete i pokušate da pronađete greške čim ga napišete.

Ne treba samo kontrolisati logiku već i SQL upite. Na primer, proverite da li ste izvršli funkciju SELECT/UPDATE/DELETE bez klauzule WHERE.

Ovaj mali korak će Vam pomoći da kod koje kreirate konstantno pišete efektnivno.

3. Nemojte da pretpostavljajte čemu program ili deo programa služi

Ako niste detaljno upoznati sa svrhom programa koji kreirate, često nećete uspeti da razvijete najproduktivniju funkcionalnost.

Kada kreirate program po zahtevu klijenta, odnosno kompanije u kojoj radite, nemojte da pretpostavljate. Ako ne razumete poslovnu i upotrebnu logiku programa na kom radite, pitajte ljude koji znaju. Menadžere, marketing i prodajne stručnjake, finansijske stručnjake, operativne stručnjake. Odnosno stručnjake koji rukovode idejnim kreiranjem programa.

Oni znaju za koga je program namenjen, kako program treba da funkcioniše, šta treba a šta ne treba da radi, šta je veoma bitno a šta nije mnogo bitno itd...

4. Pišite kod koji uvek ima dobru strukturu

Klijenti često traže od programera da im brzo razviju određenu funkciju ili promenu u softveru, programu koji koriste.

Šta u ovim situacijama rade programeri? Razvijaju kod brzinom misli što dovodi do zbrke u kodu i kreiranju duplih funkcija.

Preporučujemo da kada završite projekat, odvojite malo vremena za kontrolu strukture programa i njegovu optimizaciju. Ovim korakom Vaš program će biti stabilniji i pouzdaniji.

5. Testirajte delove koda

Kompletiranje koda i spremanje za integraciju u program jeste odlično, ali pre toga je neophodno testirati delove koda kako ne bi došlo do serije grešaka.

Uvek je bolje testirati delove koda pre testiranja celog programa. Testirajte funkcije i kodove odvojeno kako biste proverili da li sve funkcioniše kako treba.

6. Pravite listu promena

Zamislite da ste napravili program, a da ne znate šta ste i kada u njemu menjali.

Nema svaki programer mogućnost automatskog čuvanja izmena u programu. Kada radite u okruženju u kome ovakva mogućnost ne postoji, važno je održavati „listu promena“ koje su rađene.

Promene na File-ovima, konfiguracijama, bazama podataka su veoma važne informacije, takođe.

Ovi podaci Vam olakšavaju posao daljeg razvoja, nadogradnje softvera na kome radite.

7. Kod delite na celine i podceline

Veoma je važno da podelite funkcije na podfunkcije i module.

Podelite Vaš kod na što manje forme, zaokružene u funkcionalno logičku celinu. Funkcije treba da budu jednostavne. Po pravilu, jedna funkcija ne treba da zauzima više od jedne strane ekrana. Poštovanje ovog pravila omogućiće Vam fleksibilniju upotrebu Vašeg koda.

8. Pravilno formatirajte kod

Kada pišete kod, ne pišite samo liniju ispod linije, nego koristite i indent, odnosno mogućnost uvlačenja teksta. Vizuelno odvajajte logičke celine i kod će biti pregledniji, lakši za kontrolu.

Na primer:

If (student(ime)=='Petar')
{
    spremilistu();
}

9. Nemojte da unosite fiksne poruke i konfiguracije

Veoma je loše unositi fiksne poruke i konfiguracije u funkcije. Ovo smanjuje fleksibilnost u menjanju ponašanja programa.

Na primer, ako želite da Vaš program u određenoj situaciji korisniku napiše „Niste uneli dobar podatak, unesite ponovo“, ovu poruku nećete napisati kao fiksnu u funkciji, nego ćete programirati da kada program dođe u situaciju da ispiše ovu poruku, prvo pročita šta se nalazi pod varijablom Pogresanpodatak i da ispiše vrednost te varijable.

Pogresanpodatak == “Niste uneli dobar podatak, unesite ponovo.”

Na ovaj način delite funkcionalnost od sadržaja i brže razvijate program.

10. Optimizujte rad programa sa bazom

Većina programera misli da je pisanje najboljeg koda i korišćenje najoptimalnije funkcije jedina stvar koju treba da rade.

Ne shvataju da vreme za izvršenje skripta najčešće zavisi od brzine kojom će baza podataka dati rezultate. Zato je preporučljivo da proverite sve upite (upit je kod koji bazi podataka "govori“ koje podatke da preda) pomoću alata za optimizaciju upita. Ovi alati su sastavni deo većine programa za upravljanje bazom podataka i dobro je da ih redovno koristite.

11. Pravite Backup File-ova pre slanja podataka

Steknite naviku da redovno radite Backup postojećih File-ova pre nego što prosledite promene.

Par sekundi posla će Vam uštedeti sate ili dane ponovnog rada ako dođete u situaciju da iz nekog razloga nova verzija ne radi ili joj nedostaje bitan deo koda, a izvorni kod je izgubljen, presnimljen.

Da li ste spremni da...

Postanete profesionalni, visoko plaćeni programer? Radite i učite sa timom koji iza sebe ima preko 180 hiljada radnih sati razvoja softverskih projekata? Dobijete međunarodno priznatu diplomu i sertifikate?

Saznajte više